Читать по русски | Read in English
U prethodnim člancima na ovom sajtu bilo je nekih rasprava o „psiopu“ (psihološkim operacijama) u njegovom „građanskom“ obliku (koji je prvi uveo Edvard Bernajz, po ugledu na principe svog ujaka Sigmunda Frojda) eufemistički preimenovanom u „odnose s javnošću“ ili, korporativni oblik primene propagande na potrošača; ovo je vrlo slično onome kako obaveštajne agencije dezinformacijama ciljaju na populaciju neprijateljskih država. [1], [2]
Svaki pristup, bilo „građanski“ ili vojni, nastoji da manipuliše stanovništvom protiv njihovog ličnog interesa (čak i opstanka) u korist počinilaca propagande. Videvši pohlepu zapadnih korporativnih oligarha, koji deluju u medijskom sistemu vođenom psiopima, kako u suštini „legalizuju“ ono što bi moglo da predstavlja nekažnjeno ubistvo sponzorisano od države, ili ukratko preformulisano: izopačenost zakona, pojačano propagandom, koje koristi „vanredno stanje“ za odobravanje upotrebe neispitanih, eksperimentalnih lekova i vakcina na narodu koji ništa ne sluti, istovremeno suzbijajući ivermektin, poznat kao bezbedan, dokazan kao efikasan i jeftin lek, za lečenje kovida, sada je vreme za (kratko) proučavanje ruske propagandne mašine i otvaranje filozofskog pitanja za (možda) buduću diskusiju: kakav je ruski državni mehanizam za suočavanje sa kriznim situacijama predstavljen u medijima, i što je još važnije, zašto Rusi primenjuju metod koji se vidi u ruskim propagandnim medijima Sputnik i RT?
Za one koji su proučavali zapadnu propagandnu metodu, jasno je da je ideal Edvarda Bernajza pobedio u korist korporativnih odbora. Ukratko, „odnosi s javnošću“ (mediji) potčinjeni su isključivo u korist modela kapitala/korporacija. Zapadne obaveštajne službe su uveliko uložile u očuvanje onoga što SAD nazivaju svojim „vitalnim nacionalnim interesima“, što je eufemizam za zapadnu korporativnu kontrolu svetskih resursa i tržišta. Sve ovo odigrava se po modelu koji je zamislio Bernajz (sveprisutno laganje javnosti sa inkorporiranim principima psihologije), modelu usavršenom i primenjenom na savremene medije uz snažnu pomoć američke Centralne obaveštajne službe (kojoj su NATO i evropske obaveštajne agencije istorijski/praktično feudalni vazali).
Ruska propaganda, s druge strane, uviđa da je zapadni medijski model toliko korumpiran, da bi Rusi trebalo da se manje-više drže činjenica kada izveštavaju zapadnoj publici, kako bi uverili inteligentne ljude da je njihova platforma za vesti superiorniji model i izvor koji treba poslušati kako bi otkrili šta se zapravo dešava. Tamo gde priča može imati „neprijatnosti“ koje se moraju prevazići, zgodna praksa je „laž u vidu izostavljanja određenih činjenica“ za razliku od nečuvenih laži koje se češće iznose u zapadnim medijima.
Međutim, postoji ruska propagandna metoda koja pokreće ono što ja nazivam „preokret“, gde ruska propaganda izvrće stvari u skladu sa (donekle) zapadnom pričom; da neutrališe ili čak usvaja metod koji koriste zapadne obaveštajne službe (modifikovani Bernajz). U ovom slučaju, kada Rusi izađu sa zapadnjačkom propagandnom laži, da bi je „preokrenuli“, to je obično „krupna laž“.
Savremeni primer ovoga bilo bi to što su Rusi dozvolili očigledno lažnoj holandskoj priči o raketama Buk (sa predstavom suđenja za MH17) da stekne gledanost na Sputniku i RT, jer Rusi imaju čvrste dokaze da je baš ta raketa bila u posedu Ukrajine kada je MH17 oboren. To što su Ukrajinci (nezavisno od obaranja MH17) aktivirali tu raketu da bi stvorili lažne dokaze i okrivili Rusiju, nije medijski rat sa Zapadom za koji su Rusi zainteresovani. Ruski propagandni pristup (preokret) je „ako želite da tvrdite da je ta raketa srušila MH17, u redu, imamo originalnu dokumentaciju iz doba Sovjetskog Saveza koja pokazuje da ju je Ukrajina posedovala“, bez obzira što sve strane (obaveštajne agencije) znaju da je to bio borbeni avion ukrajinskog vazduhoplovstva SU 25 koji je oborio civilni putnički avion. [3]
U ovom slučaju (na štetu moralne pravde za žrtve), izbegnut je casus belli; propagandna zamka NATO-a koja uvodi Rusiju u rat sa Ukrajinom negira se, ali je domaća ruska publika prevarena i to je deo cene. Pijana i/ili nesposobna ukrajinska vojska može biti optužena za ono što predstavlja „nenamerno obaranje“ civilnog aviona (zauzvrat za to je nekompetentno optužena Rusija u takozvanom MH17 „suđenju“, na kavzisudu) u medijima, dok namerno obaranje aviona od strane nedavno nadograđenog ukrajinskog ratnog vazduhoplova SU 25 nije se moglo opravdati geopolitičkom propagandom (ili možda, još važnije, kod ruske domaće publike). MH17 je prima facie dokaz da politička svrsishodnost pokreće rusku propagandu. Značajna razlika je u tome što je ruski model češće odbrambeni, dok je zapadni gotovo isključivo ofanzivan (agresivan).
Da ovo neposredno prethodno rečeno opravdava ruske propagandne laži je slamnati argument u odnosu na efekat koji će laž imati na svesnost o široj društvenoj psihologiji ruskog stanovništva; jer su oba modela korumpirana. Jedno ne može opravdati drugo. Prihvatanje i biranje puta manjeg zla ipak predstavlja put zla. Svaka svrsishodnost koja prihvata manje zlo ne rešava veće zlo, veće zlo se ne može potiskivati dugoročno, već se „ponovo podiže“ iznova i iznova.
„RT je sada globalna, danonoćna informativna mreža od osam TV kanala, koja emituje vesti, aktuelnosti i dokumentarne filmove, sa digitalnim platformama na šest jezika i sestrinskom novinskom agencijom RUPTLY. Danonoćni informativni kanali na engleskom, arapskom, španskom i dokumentarni kanal RT Doc, na engleskom i ruskom, emituju se iz Moskve, dok RT America emituje iz Vašingtona, RT UK iz Londona i RT France iz Pariza. Danas je RT dostupan u više od 100 zemalja na pet kontinenata.”
Obratite pažnju na [moj] bold u natpisu ispod snimka ekrana; RT NE emituje na ruskom jeziku osim u izuzetno ograničenom slučaju dokumentarnih filmova. Šta je to što ovaj veliki propust krije od zajednice koja govori ruski jezik? Izloženost međunarodnoj propagandi ruske države u informativnim ratovima. Zašto?
Razlozi mogu biti različiti; ali postoje dva slučaja koja bi trebalo da se istaknu.
1) U širem smislu, RT se dodvorava zapadnoj liberalnoj publici, anatemirajući konzervativnije rusko političko telo i pravoslavnog birača; u suštini bi u najboljem slučaju trebalo da bude neprijatno, a u najgorem slučaju otuđujuće, da je prosečan Rus bio svestan velikog dela materijala koji je ruska država reklamirala kao „nepravdu“ u svojim izlaganjima Zapadu o kontroverzama u vezi sa društvenim/kulturnim pitanjima Zapada. Primer toga bi bio šta bi konzervativnija osoba smatrala [tebi u lice] „gej evangelizacijom“ (npr. LGBT parade „ponosa“ koje guraju homoseksualnost u lice zajednice i da se zakonodavstvo koje podstiče LGBT uči u školama) nije predstavljeno u svetlu ravnoteže pogodne za zaštitu tradicionalnih (konzervativnih) vrednosti, već je fokus na ekstremnom (npr. neonacističkim) nasilje koje je vršeno nad ovim ljudima sa (u najboljem slučaju) mlakom odbranom tradicionalnih vrednosti koje zaslužuju pozitivnije svetlo. Ovaj fenomenalan aspekt ruske propagandne mašine neophodan je da bi se privukle i zadržale medijske ličnosti na dohvatu zapadne liberalne levice i privukla zapadna liberalna baza obožavalaca u svrhu antizapadne propagande (što nije uvek loše, kada se procenjuju prevare zapadnog modela.)
2) U ovom kontekstu nema razloga da verujemo da kovid 19 ne bi bio predmet propagandnih ratova obaveštajnih agencija između zapadnih demokratija i Rusije. Ali, malo je složenije od toga. U nekim aspektima ruski propagandni „preokret“ s vremena na vreme podseća na kompleks inferiornosti u konkurenciji sa zapadnoevropskom kulturom što se tiče izgleda (medicinska tehnologija/vakcina protiv kovida), a ono što se ne može zanemariti su velike ruske farmaceutske kompanije koje će imati koristi od „trenutnog zadovoljenja“ domaćih propagandnih napora. [4], [5]
Ovaj pristup zavisi od laži izostavljanjem činjenica, pristupa sklonog zamkama prepunog opasnosti, u ovom slučaju:
Padanje u zamku zapadne propagande zamene teza
Rusija je (do ovog trenutka) mnogo uložila u „preokretanje“ zapadne kovid propagande; dok promoviše vakcinu Sputnjik V (na kojoj se bogate oligarsi). U geopolitičkom svetu vakcinalne propagande postoje skrivene mrlje „manjeg zla“ u pogledu onoga što je sigurnije, efikasnije ili šire dostupno siromašnijem ili na drugi način ugroženom stanovništvu i nacionalnim državama. Kinezi su koristili „klasičnu“ metodu mrtvog virusa u stvaranju svoje vakcine, najsigurnijeg i najodgovornijeg načina vakcinacije, Rusi koriste metodu adenovirusa, koja ima postignute rezultate u borbi protiv bolesti kod ljudi, dok zapadne države masovno ubijaju ljude (pokrećući pandemiju) sa velikom farmaceutskom pohlepom vođenom EUA (ovlašćenjima za hitnu upotrebu) eksperimentalnom tehnologijom iRNK koja izaziva mutaciju i prilagođavanje virusa. [6], [7]
Koja je razlika između iRNK i adenovirusne vakcine?
Ključna razlika između iRNK i adenovirusne vakcine je u tome što se iRNK vakcine obično sastoje od kopije iRNK sa zaštitnom hemijskom opnom, dok se adenovirusna vakcina sastoji od bezopasnog virusa koji kodira protein spajk virusa. iRNK vakcina je vakcina protiv zaraznih bolesti poput virusa gripa, virusa Zika, virusa besnila, kovida 19, kao i raka. Adenovirusna vakcina je vakcina uglavnom protiv respiratornih bolesti. Takođe deluje protiv HIV-a, virusa ebole, virusa influence, kovida 19, mikobakterije tuberkuloze i plazmodijuma falciparuma. Štaviše, iRNK vakcina se direktno ubrizgava u mišić, dok se adenovirus daje oralno. Osim toga, iRNK vakcine je lakše stvoriti od proteina antigena ili oslabljenog virusa. Brzina kreiranja i proizvodnja vakcina protiv iRNK veća je od adenovirusnih vakcina.
Donji infografikon predstavlja razliku između iRNK i adenovirusne vakcine.
Rezime – iRNK vs. adenovirusne vakcine
iRNK vakcina je vrsta vakcine koja koristi kopiju iRNK za proizvodnju adaptivnog imunološkog odgovora. iRNK je komplementaran sa jednim od DNK lanaca gena. Ovde iRNK vakcina uvodi iRNK kodirajuće antigene specifične za bolest i stimuliše sintezu proteina ćelija domaćina za proizvodnju antigena. Ovo proizvodi imunološki odgovor. Adenovirusne vakcine su kapsule koje sadrže žive viruse i primenjuju se oralno. Uglavnom deluje protiv adenovirusnih infekcija. Adenovirus je dvolančani DNK virus i specifičan je za vrstu, pa se sastoji od različitih serotipova za različite vrste. Kapsula adenovirusa obično je obložena tako da virus prolazi kroz želudac, izazivajući infekciju u crevima. Ovo stimuliše imunološki odgovor. Dakle, ovo je rezime razlike između iRNK i adenovirusne vakcine. kraj citata [8]
Napomena o neposredno prethodno rečenom bila bi (između ostalog, u onome što predstavlja članak o zapadnim propagandnim ratovima, nastavite sa čitanjem) ovo „objašnjenje“ zanemaruje da se pomene da je to „sintetički“ (laboratorijski manipulisan-umetnut) iRNK koji se koristi u EUA (eksperimentalnim) iRNK vakcinama. Obe vakcine su oblik genske terapije, međutim sa ruskom adenovirusnom vakcinom postoji određeno iskustvo/istorija upotrebe u medicini za bolesti ljudi, dok se pre kovida činilo da je iRNK tehnika ispitivana u istraživanjima, prvenstveno na životinjama, zapadnoj propagandi „laži izostavljanjem činjenica“ u ovom članku.
Do sada, ruska država je toliko uložila u propagandu „preokreta“ kovida, u kome se trenutni potezi (trenutno zadovoljenje) stvaranja njihovog proizvoda čine superiornim (verovatno jesu, mada po svoj prilici nije tako bezbedan kao kineska „klasična“ tehnika mrtvog virusa), zajedno sa prozelitiziranjem dostupnosti Sputnjika V za ugrožene nacionalne države i stanovništvo (jer su, u stvari, zapadne demokratije BILE sebične u distribuciji svojih iRNK vakcina, čitalac bi trebalo da prozre smrtonosnu ironiju ovoga), previše su duboko u ovome da bi izbegli neprijatnosti ovog geopolitičkog vakcinalnog propagandnog rata, što je zamka zamene teza; zbog činjenice da bi se pandemija kovida mogla okončati za nekoliko meseci jednostavnim uputstvima svetskim lekarima da leče „simptomatski kovid“ (samo) kao običan grip, za koji je potreban recept za ivermektin, a kompleksne vakcine za gensku terapiju bi trebalo da budu potpuno nepotrebne.
U vakcinalnom propagandnom ratu sa ruske strane, ruski propagandni šefovi sada ne mogu da priznaju da je otkriveno da je PRIRODNI imunitet (kod nevakcinisanih/asimptomatskih/oporavljenih) najbolja opšta odbrana od kovida. Ruska država je zarobljena i ne može upotrebiti informacije koje bi, ako bi se po njima postupilo, trebalo da blagoslove rusko stanovništvo zdravljem i sigurnošću, i da budu razorne za kriminalno rukovodstvo Zapada razotkrivanjem napora korumpirane (ubilačke, zapravo) domaće iRNK vakcinalne propagande liberalnih demokratija. [9]
U suštini, ruska država je sada, sa sve većom propagandom „laži izostavljanjem činjenica“, postala zarobljena i saučesnica u onome što bi se moglo pokazati kao najveći zločin protiv čovečnosti u analima zapadne civilizacije.
Ruska obaveštajna služba bi to svakako trebalo da zna, a Rusi u vrhu političke vlasti, barem neki od njih, morali su znati ove činjenice već duže vreme. Kako da priznate svetu da ste odigrali prljavu igru liberalnih demokratija kada vaš „preokret“ ide putem manjeg zla koje se pretvara u veće zlo (profit velikih ruskih farmaceutskih korporacija i povezanih industrija)? Ne možete. I to svakako ne možete priznati svom narodu, politička cena je previsoka. Pre kovida, čak i u onim prilikama kada se nisam slagao s njim, mislio sam da je Putin izvanredan vođa. Sada, nikako nisam uveren u Putinovo vođstvo. Čini se da ga poseduju velike ruske farmaceutske korporacije i „prijatelji“ (preko šefova ruske propagandne igre). [10]
Na kraju krajeva, vođstvo u vreme krize ne može uzurpirati suverenitet bilo koje nacionalne psihe (pristanka naroda na bazi poverenja/vere) obrazloženjem lažima i stavom „ono što ne znaju, neće im nauditi“ (laži izostavljanjem činjenica) i dugoročno očekivati povoljan ishod. Ako potpuno ostavimo po strani spoljne ciljeve propagandnih mašina, ono što domaća publika konzumira odrediće sudbinu svakog režima. Od monarhija vezanih za Crkvu u Rimu preko Gebelsa, preko Bernajzovog modela koji upravlja režimom Bajden-Haris do Putinovih propagandnih šefova, to bi trebalo da postane jasno svakom „nadarenom studentu istorije“ (onom koji ne pati od kratkovidosti usled etnocentrične pristrasnosti) na poziciji lidera, da se ne može lagati sopstvenom narodu i na kraju očekivati pozitivni ishodi. Zapadna civilizacija dugo nije videla ovu poštenu etiku. [11], [12]
[1] https://ronaldthomaswest.com/2021/04/01/transcendent-corruption-corona-virus-part-one/
[2] https://ronaldthomaswest.com/2021/04/10/transcendent-corruption-corona-virus-part-two/
[3] https://ronaldthomaswest.com/2014/07/19/black-boxes-dark-arts-geopolitics/
[6] https://baexpats.org/threads/covid-19-vaccine-development-pipeline-gears-up.42671/page-75
[7] https://www.geertvandenbossche.org/post/c-19-pandemia-quo-vadis-homo-sapiens
[8] https://www.differencebetween.com/difference-between-mrna-and-adenovirus-vaccine/
[9] https://ronaldthomaswest.com/2020/12/02/covid-19/
[10] see links at [4] & [5]
[11] https://ronaldthomaswest.com/2015/04/16/raphaels-paradox/
[12] https://ronaldthomaswest.com/2019/03/09/leadership-in-time-of-crisis/
Ronald Thomas West 
Dear Ron,
Hope you are well, as you are one of the few Americans that give me some hope in the United States.
As you are probably aware, the Latin alphabet tends to be a form of cultural infiltration (“softening”) on foreign lands. Have you considered writing Serbian in Cyrillic? There’s probably some converting software on the internet.
Best regards.
LikeLiked by 1 person
Hi Leonardo.Thank you for the kind comment.
Actually I did think about posting my Serbian (professionally translated for me) articles in Cyrillic. The choice of Roman alphabet came to the decision to open the articles to a wider readership, in effect to the closely related and mutually intelligible languages that utilize Roman alphabet only. So, I am guilty but plead circumstance demands this.
Just now I’m negotiating to have some of my work translated to Russian and, of course, will necessitate Cyrillic. Hopefully this will come to fruition/become reality soon.
To your first point, I don’t hold out much hope for my native USA, the direction taken by the system there is beyond nilihilism, having moved far beyond basic constitutional principles and lived morality as a substantive act. But there are Americans (however few) see through this and (however hopelessly) are working to right the ship of state.
The prognosis is not good… for the fact Western liberalism is actually underwritten by Calvinism (‘cultural marxism’ misses the mark and is simplistic jingoism for a little understood problem), a perversion that cast off the cloak of traditional religion. John Calvin’s “predestination” is an infection that has underwritten cultural sociopathy in circumstance where in original substance it is theology that invited rejecting lived morality as a rewarded experience; you were predestined to heaven or hell no matter what you might do or how you might live your life. This perverted ideology (growing infection) invaded the colonies and spread from 1600 on and has shaped the American national character (as well, Western Europe’s) throughout the USA’s history.
Manifest Destiny profited mightily from the resultant amorality, little different to today’s expanding Western empire (destined to collapse.)
By the time science cast off all trappings of belief, this inter-generational social mold of ‘take no prisoners’ in one’s individual ambitions had been ‘cast in bronze’ one might say. It pervades nearly all aspects of the social construct, religious & secular from the right wing of Christian fundamentalism (prosperity gospel) to the ‘it’s all about me’ narcissism of the MTV generation. My conviction is, there is no cure. It has become a fatal social infection.
LikeLiked by 1 person
It’s now in Russian:
LikeLiked by 1 person