Kovid: Suzbijanje naučnih kontra-narativa

Facebook, Twitter i Youtube (‘veliki momci’), svi u ulozi vratara:

„Rat protiv „dezinformacija“ zahteva dve žrtve. Istinu. I pravo na lečenje.“

@ https://trialsitenews.com/the-war-on-misinformation-claims-two-victims-truth-and-the-right-to-treatment/

Arhiva (2) https://archive.li/gmm3N (Čitajte na srpskom)

Piše Meri Bet Fajfer
Trenutno se vode dve bitke za javno zdravlje.

Prva je, naravno, protiv koronavirusa.

Druga cilja u široku i amorfnu metu zvanu „medicinske dezinformacije“. Cilj ove kampanje je da, barem delimično, kontroliše šta ljudi čitaju, vide i znaju o potencijalnim tretmanima KOVIDA-19. Nepokolebljivo na svom nišanu ima jedan jeftini, generički lek koji bi mogao preokrenuti ovu pandemiju, ivermektin.

U ovoj drugoj borbi,YouTube video snimci su uklonjeni. Twitter nalozi sa hiljadama pratilaca su ugašeni. Facebook objave i grupe su nestale. Ovo su očigledna dela cenzure ivermektina i drugih mogućnosti za lečenje.

Malo je prikrivenija odbojnost glavnih medija prema izveštavanju o praktično bilo čemu što obećava lečenje KOVID-a u ranoj fazi bolesti, uključujući 42 studije koje zajednički kažu da bi ivermektin mogao smanjiti smrtnost od KOVID-a za 75 do 83 procenta. Ono malo što se izveštava je da je ivermektin eksperimentalan i nedokazan – lek koji se koristi za lečenje šuge i rečnog slepila kod ljudi i parazita na konjima.

Možda je iz tih razloga Šeril Džeret (64), u početku, odbila predlog svog lekara da uzima ivermektin, kada joj je dijagnostifikovao nešto što je izgledalo kao blagi slučaj KOVID-a. Predomislila se trećeg dana, kada se borila za dah nakon što se popela stepenicama, a snimak je pokazao da je KOVID zahvatio 25 posto njenih pluća.

„Uzela sam ga“, rekla mi je. „U roku od 2 sata bila sam dobro.“ Ponovo je pokušala da se popenje stepenicama. Bez problema.

Mnogo je priča poput Džeretove. Nećete ih naći u štampi ili na Vikipediji, uobičajenom izvoru informacija o ivermektinu. Podelite ih na Facebook-u i možda će vam zabraniti objavljivanje, što se nedavno dogodilo lekaru Džeretove, Brusu Borosu.

Kontrola poruka o ivermektinu se navodno vrši pod paravanom zaštite javnog zdravlja. Ali umesto toga, prema intervjuima sa advokatima, lekarima i analitičarima ovaj napor ima suprotan efekat,.

„Vodi se rat protiv dezinformacija koji šteti dobrim informacijama“, rekao je dr Pjer Kori, predsednik grupe lekara koji zagovaraju lek nazvan Frontline KOVID-19 Udruženje intenzivne nege ili FLCCC. „Imamo sve podatke koji pokazuju korist ivermektina kada je u pitanju velika smrtnost. Što se manje o tome zna, to je više smrtnih slučajeva. “

Gde je sve počelo
Pokušaj upravljanja informacijama o lečenju KOVID-a svoje korene delimično vuče iz tužnog poglavlja američke nauke i novinarstva: Trampova podrška prošlog proleća hidroksihlorokinu (HCQ). U trenu je lečenje u ranoj fazi pretvoreno u desničarski mit koji zanima samo Fox News. Ostatak štampe je nemilosrdno ponavljao tvrdnje da je pouzdani farmaceutski proizvod koji se koristi za nekoliko bolesti opasan za KOVID. Mnogo studija je to pobilo i pokazalo delotvornost u ranoj fazi bolesti, što većina ljudi ne zna. Dr Mobin Sajed bio je među prvima, marta prošle godine, koji je istražio potencijal HCQ-a u YouTube video snimku koji je postao viralan i doveo ga u žižu podele na one koji ga vole i one koji ga mrze, na desnicu i levicu. „Počeo sam da primam toliko pretnji“, rekao je, što ga je podstaklo da sam ukloni objavu.

Posle toga, međutim, YouTube je sam odlučio šta bi trebalo da vidi 250.000 pratilaca Medicinskih predavanja Drbeen, uklanjajući prinudno video zapise o vitaminu D, remdesiviru i, što su drugi rekli da je često bilo cenzurisano, ivermektinu.

Drugi primeri ovog novog trenda cenzurisanja:

* 31. januara Facebook je uklonio stranicu pod nazivom „Ivermectin for MDs Team“, sa 10.200 članova iz više od 100 zemalja. Poslednja kap koja je prelila čašu bila je objava o odluci slovačkog Ministarstva zdravlja da dozvoli upotrebu ivermektina, za koji cenzori Fejsbuka „veruju da je štetan za fizički integritet“, napisao je administrator. Facebook je takođe presudio da su vesti o odobrenju ivermektina od strane južne države u Brazilu kršile njegove standarde. Drugim rečima, gigantu društvenih medija nisu se svidele odluke dve nezavisne vlade i smatrao je da on zna bolje.

* 12. januara, Twitter je presudio da je tvit brazilskog Ministarstva zdravlja – 1,2 miliona pratilaca – „širio obmanjujuće i potencijalno štetne informacije“. Zašto? Pozivao je ljude sa simptomima KOVID-a da „odu u zdravstvenu jedinicu i zatraže rano lečenje“.

* Još nečuvenije, YouTube je nedavno izbrisao dva video zapisa koja je objavio komitet američkog Senata o svedočenju dr Kori o ivermektinu. Dalje, uklonio je video u kojem je naučnik govorio o svom prikazu ivermektina kao delu projekta agencije Unitaid čiji je domaćin Svetska zdravstvena organizacija. YouTube je čak uklonio video zapis o svojoj cenzuri ivermektina.

U nagoveštaju koliko je velika cenzura, Facebook je ponosno potvrdio u objavi na vebsajtu 8. februara da je „uklonio više od 12 miliona objava na Facebook-u i Instagramu koji sadrže dezinformacije koje mogu dovesti do neizbežne fizičke štete“. Sedam mojih postova, o članku koji sam napisala sa višestrukim linkovima ka naučnim objašnjenjima o ivermektinu, bilo je pogođeno tom oznakom. (Dospela sam na 14-satnu zabranu objavljivanja).

Moji napori da Facebook, Twitter ili Google, koji poseduje YouTube, daju objašnjenje metodologije koju koriste za cenzuru, ostali su jalovi. U javnoj objavi YouTube kaže da ne dozvoljava informacije koje su „u suprotnosti sa lokalnim zdravstvenim vlastima“ i Svetskom zdravstvenom organizacijom. Twitter tvrdi da uklanja „sadržaj koji je očigledno lažan ili obmanjujući i može dovesti do značajnog rizika nanošenja štete“.

Ali ko zapravo odlučuje o videu ili postu? Da li odluke donose algoritmi koje su podesili tehničari ili naučnici i lekari? Da li smernice vlade treba da budu krajnje merilo kada se ove stvari razvijaju – ponekad i pogrešno?

Na početku KOVID-a, zvaničnici su zapravo savetovali da se ne nose maske i da se KOVID ne leči kortikosteroidima; sada su to uobičajene prakse koje spasavaju živote.

Štaviše, vladine odluke u prethodnoj pošasti pokazuju koliko vlade mogu biti sklone greškama. Godine 1987. aktivisti za HIV-AIDS molili su dr Entonija Faučija da odobri upotrebu Bactrima i drugih sulfa lekova za sprečavanje virulentne upale pluća povezane sa AIDS-om. Vlada je čekala dve godine na dodatne podatke, tokom kojih je, kako je Šon Strab u svojim memoarima „Brojanje tela“ prebrojao, umrlo 17.000 ljudi.

Ono što je Fauči tada želeo, i želi i danas, je veća, bolja, dobro osmišljena studija – čak i ako je rezultat čekanja veći broj preminulih.

Stiv Kirš, kalifornijski preduzetnik, finansirao je istraživanje o antidepresivu koji se pretvorio u anti-KOVID tretman nazvan fluvoksamin i koji uveliko obećava zaustavljanje KOVID-a u ranoj fazi. Kao i kod ivermektina, lek nailazi na otpor.

U članku objavljenom 26. februara na Quora, Kirš je argumentovao da se granica za prihvatanje već odobrenih lekova mora spustiti, s obzirom na njihovu poznatu sigurnost i efikasnost. „Danas imamo lečenja zasnovana na dokazima koja imaju veliku verovatnoću da značajno smanje hospitalizaciju i smrt … praktično bez povećanja rizika“, napisao je. „Stoga su pogrešni i bespotrebni gubici života zbog „čekanja na više podataka “.“ Naveo je da su fluvoksamin i ivermektin dva najperspektivnija leka za lečenje KOVID-a u ranoj fazi bolesti.

Veliki Brat na Delu
Twitter je 27. decembra suspendovao nalog pod nazivom @COVIDAnalysis, koji je pratilo skoro 7.000 ljudi. Taj nalog, koji su vodili anonimni naučnici, rutinski je objavio tvit o istraživanju lečenja KOVID-a, i nastavio da rezimira i analizira njegove implikacije na svom vebsajtu.

Nisam usamljena u oslanjanju na njegovo poučno tumačenje, koje ponekad stane u zaštitu, a ponekad kritikuje.
Twitter nije pružio nikakvo upozorenje pre gašenja naloga i od tada nije odgovorio na zahtev grupe za objašnjenjem. Komentar jednog pratioca @c19d3k2, „Zaista moram da se zapitam koliko smo blizu same ivice #1984 već sada.“

Ugašeni su i drugi nalozi, uključujući onaj istaknutog i pristalice hidroksihlorokina u ranoj fazi, dr Zeva Zelenka, koji je imao više od 150.000 pratilaca.

Na trenutak ostavite po strani implikacije napora da se kontroliše ono što Amerikanci i građani širom sveta znaju – o bilo čemu. Ne tako davno, takva kontrola je bila nezamisliva.

Sada uzmite u obzir da je ivermektin lek koji je odobrila FDA i koji se nalazi na listi osnovnih lekova SZO. Među više od tri desetine ispitivanja nalazi se 19 recenziranih studija i 21 randomizovano kontrolisano ispitivanje. Oni pokazuju da ivermektin deluje u različitim fazama protiv virusa SARS-CoV-2. Zaustavio je infekciju prehlade kod zdravstvenih radnika u tri argentinske studije i jednoj u kojoj je učestvovalo 4.000 ljudi u Indiji. Zaustavio je bolest u ranoj fazi u studijama iz Pakistana i Bangladeša. Održao je ljude u životu u Egiptu i u studiji u okrugu Brauard, na Floridi.
Lekari to uglavnom ne znaju. Ni šira javnost.

Pronašla sam previše primera cenzure lečenja u ranoj fazi da bih ih sve ovde nabrojala, uključujući brisanje Facebook grupe sa 4.000 članova pod nazivom COVEXIT.com koja često raspravlja o hidroksihlorokinu i uklanjanje popularnog video zapisa dr Kristi Rizinger koja moli regulatorna tela da razmotre naučne činjenice o ivermektinu. Ipak, zamračenje sigurno nije potpuno. Na YouTube-u, Facebook-u i Twitter-u još uvek ima puno podataka o ivermektinu.

Ali cenzorski nož, prikaz leka kao konstrukcije desnice i otpor medija da izveštavaju o bilo čemu vezanom za lečenje u ranoj fazi uzeli su danak. Čini se da je ivermektin neprihvatljiv u javnoj raspravi o lečenju KOVID-a u ranoj fazi bolesti. Evo kako se ovo odvija: Tri izveštaja za štampu istraživala su bezbrojne faktore koji redukuju KOVID u Indiji – NPR (National Public Radio), Wall Street Journal i Washington Post. Pa ipak, upadljivo je da niko od njih nije pomenuo lečenje, uprkos široko rasprostranjenoj indijskoj upotrebi ivermektina i hidroksihlorokina, što je sigurno zaslužilo raspravu.

Pitala sam nadaleko objavljivanu naučnu spisateljicu Ester Landuis o njenim razmišljanjima o ovome: „Generalno se čini da je prepolitizovani debakl sa hidroksihlorokinom pomutio vode glavnim naučnim časopisima“, rekla mi je. „Mnogi se plaše da pogreše u vezi sa još jednim lekom kome bi bila promenjena namena; čekaju konačne podatke iz faze tri RCT (randomizovanog kontrolisanog ispitivanja) sa hiljadama pacijenata.“

Rezime prećutkivanja
Istraživanje ivermektina pokazuje da je lek najefikasniji u sprečavanju i zaustavljanju infekcije u ranoj fazi – upotreba koja će doprineti da ljudi ne završe u bolnici i sprečiti simptome na duge staze. Ipak, cenzura ivermektina lišava pacijente lečenja sigurnim lekom koji bi mogao da se koristi za tu namenu i uz informisani pristanak. Mnogi lekovi se koriste na ovaj način, posebno u odeljenjima za intenzivnu negu, gde se pacijentima može davati desetak lekova u nadi da će neki delovati.

Ali zatražite ivermektin za člana porodice i verovatno će vam reći, kao što je rečeno jednom članu porodice pacijenta: „Ovde to ne koristimo“. Kao posledica toga, porodice hospitalizovanih pacijenata ponekad ulažu velike napore da bi ga dobili.

Porodica muškarca iz Teksasa (67) planirala je da mu prošvercuje ivermektin u hrani, a zatim su dali advokatu da interveniše da se obezbedi lek. Dve porodice iz države Njujork dobile su sudske naloge kojima se ženama, starim 80 i 65 godina, dozvoljava davanje ivermektina – ali da im prepišu samo njihovi lični lekari. Kada je dr Erika Espinoza mislila da će izgubiti muža – takođe lekara – zbog KOVIDA-19, sredila je da ga prebaci u bolnicu u Hjustonu (odbilo ju je šest vazdušnih kompanija za hitnu pomoć), zato što primenjuje protokol koji uključuje ivermektin. Malo bolnica primenjuje takav protokol.

U ta četiri slučaja, svi osim muškarca iz Teksasa, oporavili su se nakon što su dobili ivermektin, a odlaganje lečenja njime sigurno nije pomoglo. Njegova smrt 5. februara razorila je njegovu porodicu; ostavio je suprugu sa kojom je bio 40 godina, dva sina i snahe i šestoro unučadi.
Doktor Brus Boros, lekar Šeril Džeret i vlasnik tri centra za hitnu negu u Florida Kis, nedavno je odslužio ono što on i drugi nazivaju „Facebook zatvorom“, naišavši na cenzore ivermektina. To je, međutim, mačji kašalj za Borosa, koji je lečio jednog hospitalizovanog pacijenta Kajla Kartera, kome je isporučio ivermektin do kreveta i uputio ga telefonom koliko treba da uzme. (Bolnica je rekla da nije imala lek, a zatim je odložila davanje, dok se Karter borio da diše).

„U roku od 12 sati,“ rekao mi je Karter, „osećao sam se prilično fantastično. Znao sam da se nešto promenilo.“ Još uvek ne zna da li je bolnica znala da je uzimao ivermektin.

Dve stotine pacijenata kasnije, Boros kaže sledeće: „Ako vam lekar ovo ne da, potražite drugog lekara“.

Kao da je to tako lako.

***Meri Bet Fajfer je istraživački novinar i autor dve knjige. Njena web stranica: http://www.thefirstepidemic.com.

Imajte na umu da su stavovi izraženi u ovom članku mišljenje autora i ne nužno stav kompanije TrialSite News LLC.

[1] https://c19ivermectin.com/

[2] https://www.ijidonline.com/action/showPdf?pii=S1201-9712%2820%2932235-9

[3] https://www.amjmed.com/article/S0002-9343(20)30673-2/fulltext

[4] https://about.fb.com/news/2021/02/reaching-billions-of-people-with-covid-19-vaccine-information/

[5] https://trialsitenews.com/not-using-ivermectin-one-year-in-is-unethical-and-immoral/

[6] https://www.huffpost.com/entry/whitewashing-aids-history_b_4762295

[7] https://www.simonandschuster.com/books/Body-Counts/Sean-Strub/9781451661965

[8] https://jamanetwork.com/journals/jama/fullarticle/2773108?resultClick=24