Read in English
Postoji sjajan članak o Obama-esknoj „nadi“ u vezi sa nominacijom Vilijama „Bila“ Bernsa za direktora nove administracije CIA-e. Članak je verodostojan/neverovatan, a ishod ostaje da se vidi.
Napisao ga je indijski diplomata, M K Bhadrakumar, i uzima jedan zanimljiv citat iz Bernsove knjige „Iza kulisa: Memoari američke diplomatije i slučaj njene obnove“ u kontekstu manje „militarizacije“ gde Berns potvrđuje da bi američka diplomatija trebalo da:
„… upregne sve alate američke državnosti – od meke moći ideja, kulture, i javne diplomatije, do…sakupljanja obaveštajnih podataka i tajnih akcija.“
Takođe, Bhadrakumar primećuje:
„Berns je naširoko hvaljen kao titan u svetu spoljne politike, a takođe pripada onoj vrsti diplomata koji veruju da su diplomatija i špijunaža dve strane iste medalje.“
Pretpostavlja se da članak i citati manje-više isključuju paravojne operacije CIA-e (npr. Sirija) kao pravac koji treba naglasiti u Bernsovoj filozofiji, kao novog Direktora Centralne obaveštajne agencije.
Ali, postoji još jedna stvar, u slučaju kada Berns vidi diplomatiju i špijunažu kao „dve strane iste medalje“, a zapravo, istorijski gledano, CIA i Stejt department Sjedinjenih Američkih Država su više nalik na „sijamske blizance“. Ovaj drugi je kvalifikovani entitet koji stvari vidi malo drugačije nego dve strane iste medalje (javni nastup naspram čina zabadanja noža u leđa) u slučaju sijamskih blizanaca ili više nego jednog kognitivnog procesa koji gura ili inicira predmetnu politiku. Ovo je više nego tipična „diplomatska“ medalja sa dva lica, u slučaju kada leva ruka ne zna šta smera desna ruka.
Naravno, kao i uvek, činjenično nasleđe koje Burns ostavlja iza sebe biće ono što će odrediti šta će biti i šta je propalo. U tom smislu, trebalo bi da se malo (samo malo) ispita Bernsova prošlost, postavi pitanje i predloži lakmus test.
Moje sećanje na Bila Bernsa u vezi sa Iranom je malo drugačije od današnjih komentara; u stvari, Berns je bio u situaciji da radi sa nekima od najgadnijih „diplomatskih“ ličnosti SAD-a, a saučesništvo, npr. sa ubicom ili ubistvenom Kondolizom Rajs, je „samo dezertiranje“ u političkoj igri.
To što je Berns verovatno dobar izveštač činjenica nije čvrst pokazatelj da će njegovo filozofsko gledište biti od bilo kakvog značaja.
Postavlja se pitanje, koliko će kontrole nad stvarnom funkcijom CIA-e Berns zaista posedovati (ili čak i mariti da je poseduje). Biće pritiskan odozgo i odozdo da sprovodi kriminalnu politiku, i odobrava kriminalne radnje. Njegovi pretpostavljeni su nekompetentni političari ogrezli u agresivnim geopolitičkim lažima i pohlepi, npr. „Rusi su to učinili“, bez obzira da li i kada Rusi to nisu učinili, i u prljavoj korporativnoj korupciji ili praktično neograničeni „Ujedinjeni Građani“ nisu objavili PAC-ov novac, a njegovi podanici (viši CIA-ni operativci), su iskreno govoreći, taktički i socijalno glupi, ne samo očigledno izdajnički, međunarodni kriminalci.
Lakmus test: kada sadašnji i dvojica prethodnih direktora FBI (Miler, Koumi i Rej), svi do jednog, štite plaćenog ubicu (serijskog ubicu) narko kartela, tj. Enrikea „Rikija“ Prada, zbog činjenice da je Prado imao dvojnu ulogu kao visoko pozicionirani operativac CIA-e, da li Berns prestaje da štiti Prada, dozvoljavajući da se nastavi progon, ili Berns smatra da je zaštita Prada onaj deo „tajne akcije“ koji je legitimno „državništvo“?
Zapravo, vreme je da neko počisti CIA-na dela. Da li će to učiniti Berns ili će uopšte vršiti kontrolu nad agencijom koja štiti brojne ubice, ne samo Prada? Da li prestaje i odriče se vansudskog „Spiska za pogubljenje“ iz doba Obama-Brenan koji ima na nišanu američke državljane, i uznemiravanja, sabotiranja privatnih života, smeštanjem Amerikancima disidentima koji žive u inostranstvu (oprana, CIA-ina verzija FBI-vog COINTELPRO-a) ili ovi mafijaški „quid pro quo“ programi vide novi život „udahnut“ u njih?
Ova meta (iskreno vaš) želi da zna. Jer od ove nedelje, u Srbiji, postalo je jasno da „psi nisu opozvani“.
Ali, možda je već trebalo da znam. Kontrapunkt analiza, koju bi trebalo pročitati, tiče se Bernsovog „Pozadinskog kanala“, opisuje čoveka nesposobnog da shvati svoje neuspehe. Odlomak Džona Helmera:
„Vilijam Berns je čovek koji je mogao biti državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država da je Hilari Klinton bila izabrana za predsednika u novembru 2016. godine. Od tada on sastavlja apologia pro vita sua – knjigu verskih uverenja, koja opisuje šta je pošlo po zlu, ne zbog njegove ili Božije krivice, objašnjavajući kakva su Berns i Sjedinjene Države žrtva loše sreće; lošeg tajminga; „narcizma“, „hirovitog vođstva“ i „aktivne sabotaže“ Predsednika Donalda Trampa; i ruske zlonamernosti.
Za bivšeg ambasadora u Rusiji i bivšeg zamenika državnog sekretara, rusko zlo je bez motiva, psihopatološki zločin. Rusi, naročito nekolicina visoko-rangiranih koje je Berns upoznao kao apartčik Stejt departmenta, ne mogu sebi pomoći. Ne postoji uzrok i posledica između akcije i reakcije, između napada Sjedinjenih Država i odbrane Rusije. Ništa što su učinili Hrišćanska braća alumni i Amerikanci misionari, kao što je Berns, ne objašnjava (u Bernsovom traktatu) zašto se Rusi ponašaju tako rđavo, i zašto njihove duše moraju zauvek goreti u paklu ukoliko se ne pokaju. Pet stotina strana svetijeg-od-tebe, ispovednika pokvarenih Rusa – to je Bernsova misija.“
Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.
Ronald Thomas West 