Archives for posts with tag: Čitajte na srpskom

Read in English

Priča o tome kako se odbrana svete zemlje američkih starosedelaca promenila, za više od dvadeset godina, u igru međunarodnih intriga i preživljavanja atentata; sa zaključcima

Hronologija događaja u slučaju Ronalda Tomasa Vesta (skraćeni rezime)

1

Flojd Heviraner, tradicionalni ratni poglavica Blekfit Indijanaca u Montani, me je 1987. godine zamolio da nadgledam interes Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država (Šumska služba) za traženje nafte i prirodnog gasa na zemljištu plemena Blekfit, zaštićenim sporazumom, poznatom kao „Badger-Two-Medicine“, takođe poznat kao „Ustupljeni pojas“, koji podleže plemenskim pravima po takozvanom „Grinel sporazumu“ koji je takođe poznat kao „Ugovor iz 1895“.

Flojd je 1988. godine, angažovao Marka Milera iz Ostina, u Teksasu (koji je imao licencu u Montani) kao pravnog zastupnika za Blekfitovo „Društvo hrabrih pasa“, takođe poznato kao i „Ludi psi“, u Flojdovom svojstvu tradicionalnog kulturnog vođe te drevne plemenske organizacije.

Do 1991. godine, kao glavni istražitelj u ime Društva hrabrih pasa, u udruženju sa Markom Milerom, prikupio sam obimne dokumentarne dokaze protiv kriminalnog prstena, koji je radio unutar Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, u ime korporacije ŠEVRON, a koji su sadržali detalje orkestriranog nastojanja da lažiraju usklađenost sa zakonima, koji bi inače trebalo da štite to područje u ime Društva hrabrih pasa, koji obuhvata službenike Sjedinjenih Američkih Država koji su vršili nezakonite radnje, uključujući krivična dela:

Laganje Hrabrim psima i veću Laganje javnosti

Laganje Kongresa o sledećim posebnim primenjivim zakonima (Zakon o nacionalnom istorijskom očuvanju „tradicionalne kulturne baštine“)

Prikrivanje od Hrabrih pasa, veća i javnosti da je Šumska služba upoznata sa tim primenjivim zakonima

Prikrivanje obuke službenika Šumske službe za te iste primenjive zakone Namerno kršenje tih istih zakona, u korist ŠEVRONA

Ova inkriminišuća dokumenta, uzeta zajedno, ukazuju na isprepletenu i organizovanu kriminalnu mrežu, oličenu u vladinim službenicima koji rade u korist ŠEVRONA, u svrhu namernog lažiranja usklađenosti sa zakonom, koji ide do najviših nivoa Sjedinjenih Američkih Država u Vašingtonu DC. Ovaj poseban kriminalni događaj je organizovan i njime se upravljalo iz sedišta Severnog regiona jedan Šumske službe Sjedinjenih Američkih Država u Misuli, u Montani, a implementiran je preko kancelarija Luis i Klark, Nacionalne šume u Grejt Folz, u Montani.

Ova dokumenta su inkorporirana u administrativnu žalbu kada su ŠEVRON-ove (i FINA-ine) dozvole za bušenje bile odobrene po automatizmu u sedištu Severnog regiona jedan u Misuli. Ova žalba je momentalno zaustavila projekat. Neprilika u prikrivanju kriminalne mreže postignuta je birokratskim nalogom, kada je FBI odbio da se uključi (lično sam informisao agenta koji je pregledao dokumentaciju i priznao njihov sadržaj, ali je tvrdio da nema ovlašćenje da reaguje i uputio me na kancelariju tužioca Sjedinjenih Američkih Država (Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država) u Bilingsu, u Montani, za koga je izjavio da je veoma dobro upoznat sa problemima). Nakon što je Generalni inspektor Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država odbio da ovo istraži, kancelarija Generalnog inspektora Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država je izjavila da oni neće da se uključe pod izgovorom da je to pitanje već potegnuto u procesu administrativne žalbe. Pošto se vlada (i Ševron) nisu usudili da dozvole da dokumenta uđu u evidenciju federalnog suda, gde bi bili stavljeni pred sudiju (ili sudije po žalbi u sudskoj parnici), senator Sjedinjenih Američkih Država Maks Baukus je napravio politički dil sa Ševronom koji je sadržao zamenu najma i Ševron se povukao. Kada sam ja lično uspeo da stavim inkriminišuća dokumenta u ruke (odnedavno novog) šefa Šumske službe Flojda Tomasa, on je pokušao da zatvori sedište Severnog regiona jedan

i da premesti operacije u Denver gde „bi bile pod pomnim nadzorom“. Bili su potrebni napori dva senatora Sjedinjenih Američkih Država, Maksa Baukusa i Konrada Bernsa da se ovo preokrene.

Beleška 1) REDIGOVANO

Beleška 2) Dva advokata koji su informisali vladinu stranu (Šumsku službu) o domorodačkim pravnim problemima tokom ovog perioda, Džon Ju i Džej Bajbi, kasnije će postati ozloglašeni kao Bušovi „advokati za mučenje“ povezani sa Kondolizom Rajs. Kondoliza Rajs je (pre i posle Bušovog režima) imala bliske veze sa ŠEVRONOM.

Beleška 3) Sedište „Severnog regiona jedan“ u Montani ima dugu vezu sa CIA-om, koja datira od 1950-ih i još uvek aktivan odnos u 1970-ima i verovatno tokom 1980-tih i kasnije, u vezi sa avio uslugama, viškom imovine i pranja novca kroz vazduhoplove korišćene u agencijskom prevozu oružja i otpadničkih elemenata (crni budžet) međunarodne trgovine narkoticima.

Beleška 4) Tokom mog istraživačkog rada, kojim je otkriven kriminalni prsten unutar vlade koji radi za ŠEVRON, Asocijacija veterana je iznenada i lažno dijagnostifikovala da bolujem od „psihoze“. Uspeo sam da poništim ovo tako što sam nezavisno otišao na evaluaciju u isti medicinski centar koji je Asocijacija veterana koristila za proučavanje šizofrenije, i ispalo je da sam čist.

Beleška 5) Nakon ovoga, moju evidenciju u Asocijaciji veterana je pregledao „specijalista“ iz Vašingtona DC i određena dokumenta su nestala, tako da izgleda kao da sam ja prevario Asocijaciju veterana. Na zakazanom saslušanju, gde sam pokazao kopiju kritičnog dokumenta koji nedostaje i koji je bio neophodan za moju odbranu, saslušanje je otkazano na licu mesta, a optužbe odbačene.

Beleška 6) 1998. godine sam dao ostavku na poslu u Milerovoj advokatskoj kancelariji zbog zdravstvenih problema.

2

2001. godine, iz Vest Glasiera, u Montani preselio sam se u Sandija Park, u Novi Meksiko. Nakon toga, krajem leta 2005. godine, upisao sam najmlađeg sina u Ist Mauntin srednju školu (čarter škola), instituciju za ubrzano učenje. Škola je slučajno imala značajne veze sa moćnim ličnostima u korporativnom vojno-industrijskom kompleksu u Albukerkiju.

Do kasne jeseni, intenzivan pritisak je započeo u obliku prekomernog maltretiranja, činilo se da je namera da budemo naterani da napustimo školu.

Započeo sam sopstvenu istragu i otkrio suštinske razloge. Tokom ovog procesa, ono što sam sam otkrio bilo je sledeće:

Krivična dela vezana za obrazac ponašanja škole i opsežna kršenja građanskih prava posebno učenika manjina, i drugih učenika, od strane neprikladnog uticaja ličnosti ultra desnog krila, rasističkog, „Hrišćanskog Dominiona“.

Ono što spolja izgleda je da je to američka čarter škola (EMHS) sa ubačenim obaveštajnim agentima koji su zaposleni kao nastavnici.

Moguće korišćenje „putovanja u inostranstvo“ sponzirisanih od strane škole kao pokriće za tajne operacije u Latinskoj Americi i Evropi.

U međuvremenu, izazvao sam paralelnu istragu (od kraja 2006. do proleća 2007. godine) o nezakonitim aktivnostima škole, od strane člana školskog upravnog veća, Džima Hilija, u pogledu maltretiranja mog sina i mene. Tokom ove druge (paralelne) istrage od strane člana školskog upravnog veća Džima Hilija, prišao mi je drugi član školskog upravnog veća, David Volter, koji me je obavestio da stajem na žulj članovima „Veća za odnose sa inostranstvom“ i upozorio me (pretnja) „Da se nisi usudio da umešaš advoкate“. Volter je dalje izjavio da bilo kakva akcija da se škola bude odgovorna „Nema šanse“ ni pod kakvim okolnostima. Za manje od godinu dana, jedan nastavnik iz škole (ubačeni obaveštajac, skoro sigurno CIA), Vins Langan, bio je deo tima koji je pokušao da mi postavi zasedu u Berlinu.

Sa nerešenim slučajem Ist Mauntin srednje škole, sveže razveden, prodatom kućom i najmlađim detetom na koledžu, otišao sam iz Sjedinjenih Američkih Država, u julu 2007. godine, da prisustvujem konferenciji na univerzitetu Johan Gutenberg u Majncu, u Nemačkoj.

Nisam imao nameru da se vratim u Sjedinjene Američke Države u kratkom roku, shvatajući da sam stvorio moćne korumpirane neprijatelje, a bez adekvatnih resursa koji su neophodni da se izvrši zatvaranje slučaja čarter škole. Ipak, u međuvremenu sam pokazao osobama koje su povezane sa školskom administracijom da nisam imao nameru da ostavim taj slučaj. To je proizvelo sledeći rezultat:

3. oktobra 2007. godine, rutinski sam tražio bankomat (ATM) koji sam obično koristio kod Johan Taler Čosi šoping centra u berlinskom predgrađu Bric. Tokom moje procene (profesionalna bezbednosna obuka) da li ima nekih pretnji, uspeo sam da pokrenem tim koji je čekao u zasedi kod lokacije bankomata. Pošto sam ih uočio pre nego što su shvatili da su otkriveni, uspeo sam da vizuelno identifikujem Vinsa Langana iz Ist Mauntin srednje škole, jednog od ubica, u okolnostima u kojima su mi i omogućili da pobegnem i da učinim da Langan shvati da je identifikovan. Dve nedelje kasnije, imao sam drugi bliski susret sa pokušajem ubistva od strane nepoznate osobe u metrou broj 7.

Smesta sam (sledećeg jutra) otišao iz Berlina u Lindau (Bodenze).

Beleška 7) Moje praćenje do lokacije bankomata u inostranstvu zahtevalo je pristup mojim bankovnim informacijama koje mogu da se dobiju preko takozvanog „Pisma o nacionalnoj sigurnosti“. Ovo ukazuje na umešanost korumpiranog FBI-a.

3

Otišavši iz Berlina u Lindau sredinom oktobra, ubrzo sam organizovao preko treće strane (REDIGOVANO) pozivnicu za nemačke vlasti da nadgledaju moju situaciju („pratite me i gledajte“). Ovo je bio namerni trik da uhvatim u zamku ono u šta sam verovao (u to vreme) da je bio pokušaj ubistva uzbunjivača (mene), u vezi sa krivičnim delima koja su počinile bogate, korumpirane ličnosti povezane sa Ist Mauntin srednjom školom.

Dve nedelje kasnije, jednog ranog nedeljnog jutra 4. novembra 2007. godine, dok sam šetao, kada je napolju bilo malo ljudi, prigušeni metak ispaljen iz puške sa velike udaljenosti za malo me je promašio i napravio rupu u parkiranom automobilu pored koga sam prolazio.

Posle toga, u utorak 4. decembra 2007. godine, shvatio sam da sam privukao nemački nadzor koji sam tražio, kada sam putovao da održim prezentaciju u grupi studenata (REDIGOVANO), nemačka policija je pročešljala voz kojim sam putovao, tražila jednog putnika u mom vagonu i tražila lične karte od svih i ispitivala sve osim mene.

Beleška 8) Projektil velike brzine je pogodio parkirani automobil, pored kog sam prolazio, takvom silinom, bilo je jasno zbog zvuka, da je probio metal karoserije, odbio se o potporni zid ispred koga je automobil bio, zarotirao se i zaustavio ispod automobila. Vratio sam se na tu lokaciju posle nekoliko dana, procenio mogućnosti i postalo je jasno da je pucanj ispaljen sa velike udaljenosti, sa prirodnog uzvišenja (strane brda) sa dobrim zaklonom sa udaljenosti od možda 500 metara.

4

Preselio sam se u Limburg u rano proleće 2008. godine, a zatim u Visbaden (u junu), prihvatajući poziv univerziteta u Majncu, da predajem tečaj (na engleskom) o američkom ustavnom pravu (letnji semestar). Ovo leto 2008. godine bila je intenzivna igra mačke i miša za mene, vezano za moje ubice/lovce. Od nekoliko susreta u Visbadenu, najupečatljiviji događaji su:

Moj motorola (Razer) mobilni telefon sa karticom američkog T-mobile iznenada je prestao da se ponaša normalno, nije više pokaziovao „t- mobile D“ (nemački) logo prijem, nije više tražio međunarodni kod da pristupim svojoj govornoj pošti u SAD-u, u stvari ekran je pokazivao (a telefon se ponašao) kao da sam zaista bio u SAD-u. Nekako je imao konekciju oko ili kroz nemačku prijemnu mrežu i izgleda da ga je koristila američka obaveštajna agencija (NSA) da preko GPS nađe moju lokaciju u realnom vremenu. Prebacio sam moj telefon na nemačku t-mobile pripejd karticu.

Otprilike u vreme kada sam primetio da se dogodila ova promena na telefonu, jedna staklena kuglica je ispaljena na mene dok sam šetao trotoarom punim ljudi na Severnoj strani (moje područje stanovanja) u Visbadenu. Čuo sam nešto što je izgledalo kao da je neki snažni mehanizam sa oprugom otpušten iza mene, i okrenuo sam se da pogledam i video jednog čoveka kako me oštro posmatra dok je izlazio iz gužve (braon stetson šešir od čvrstog filca, nosio je akten tašnu), stao na

ulicu, prešao ulicu i pobegao. Nastavio je da gleda u mene kao da je očekivao da će se nešto desiti. Kada sam se vratio u stan, seo sam za radni sto i skinuo pletenu kapu, jedna veoma mala staklena kuglica, izgledalo je kao da je napunjena mutnom tečnošću, ispala je iz moje kape na tastaturu računara. Ova kuglica se zaustavila nedirnuta u mojoj kapi, tamo gde je kapa bila podvijena na potiljku. Pažljivo sam stavio (bez dodirivanja) tu staklenu kuglicu u malu bočicu od leka sa mojim imenom na njoj, i spakovao je u papirnu maramicu kao meru predostrožnosti da se pošalje po (REDIGOVANO) na analizu.

Nakon ovog prethodnog incidenta, primetio sam da je izgledalo kao da sam praćen sa svrhom da se ustanove moje rutinske navike (GPS komponenta je izgleda bila izgubljena zbog moje telefonske konverzije).

Jedna osoba se urezala u moje pamćenje, iako nisam znao ko je ona u leto 2008. godine, bila je tada aktivni CIA službenik, Sabrina De Sousa. Istakla se zbog toga što mi se nasmešila kada je prolazila ulicom. Bila je delimično obučena u ležernu odeću južne Azije i nasmešila mi se znalački i izrazom koji može da se smatra osobitim samo kada sretnete potpunog neznanca. To je obeležilo De Sousu u mom pamćenju.

Od nekoliko pokušaja tokom ovog perioda, jedan pokušaj je jasno ličio na tehniku korišćenu u „Imam rapito affair“ (skandal otetog imama), poznatu i kao slučaj Abu Omar, u koji je De Sousa bila uključena. Vraćao sam se sa svog predavanja u Majncu kada sam primetio (zahvaljujući svojoj obuci) odstupanje od nečega što bi inače izgledalo kao jedan normalan i nebitan događaj. Grupa muškaraca, obučena u tipično plavo nemačko radno odelo za muškarce, bila je na pauzi.

Ta okolnost mi je upala u oči dok sam prilazio, iz sledećih razloga: nije bilo razgovora uopšte, izgledali su „namešteno“ (ukočeno, kao da im je gluma nepoznata radnja), imali su američki govor tela i ono što bih nazvao fizički izgled „Delta jedinica“ (građu tela koju biste tipično sreli kod hiper fizički istreniranih vojnika za specijalne operacije). Izuzev odeće, uopšte nisu izgledali kao nemački radnici. Moja ruta trotoarom bi me odvela između onoga što je bio zbijeni polukrug trojice ovih „radnika“ i polukruga zatvorenog prema ulici belim kombijem bez prozora, sa otvorenim kliznim bočnim vratima sa najmanje jednim putnikom.

Postojao je četvrti „radnik“ na mestu suvozača (sa otvorenim vratima) jednog automobila parkiranog odmah iza kombija, koji je krio registarske tablice kombija sa zadnje strane. Izgledalo je da je on postavljen na „zadnju poziciju“, u slučaju ako bih ja izbegao ili nekako prošao kroz prvu trojicu, bio je postavljen da me ugura u kombi. Jasno, očekivalo se da ću proći između polukruga i kombija. Prišao sam nezainteresovano, da bih prišao što je bliže moguće zbog vizuelne procene, i u poslednjem momentu umesto da nastavim trotoarom u ono što je sigurno bila zamka kako bi me „zgrabili“ i „oteli“ (mogli su da me ubace u kombi i nadvladaju za nekoliko sekundi, manje od pet, sigurno), skrenuo sam na ulicu, u saobraćaj (imao sam sreće da me neka kola nisu pregazila). Izbegavanje je bilo jednostavno.

Poslednji pokušaj u Visbadenu je bio kada je stan, koji sam iznajmljivao, trebalo da bude oglašen za nove podstanare. Momentalno se zainteresovao jedan par, koji je tamo živeo u vojnoj bazi Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj nemački par nije mogao da iščeka da preuzme stan od mene, bili su nervozni da se usele što je pre moguće. On je bio iz bivšeg DDR-a, bio je veliki obožavalac Džordža Buša i radio je za američku vojsku u nekom tajnom svojstvu (neuhvatljivo), a ona je vodila cvećaru u bazi.

Ubrzo me je nazvala i izjavila da bi volela da donese neke pakete da ostavi u stanu, veče pre nego što se ja iselim (u petak), što je dodatno upalilo crvenu lampicu. Jednostavno sam rekao da me nazove u utorak pre toga i da onda pita, pošto još nisam mogao da znam da li ću biti kod kuće to veče kada je ona želela da dođe sa paketima. Znao sam (ali nisam rekao) da je vlasnik stana želeo da nešto renovira. Otišao sam nedelju dana pre mog roka za izlazak, i kada je ona nazvala, stan je u potpunosti prečešljao vlasnik, a ja sam već sedam dana bio izvan Visbadena. Kada je pitala da li paketi mogu da se donesu u četvrtak, odgovorio sam „Ja sam u Berlinu, moraćete da pitate vlasnika“. Njena reakcija je bila uzvik „On je u Berlinu!“ svom mužu (saučesniku u zaveri) i onda je njen muž počeo sa tiradom na nemačkom… sa nemačkim vlastima koje imaju otvorenu pozivnicu da nadziru sve moje telefonske pozive, ja očekujem da su otkrili dvoje Nemaca koji rade za američku obaveštajnu službu.

Beleška 9) Bez ulaženja u detalje, postavio sam test tokom ovog perioda, posle gašenja GPS na mom telefonu, poveravajući se bliskoj osobi od poverenja preko Skajpa, tehnikom za koju sam očekivao da bi mogla da funkcioniše da me uhvate i uspeju da ubiju. Ovo je bila sledeća tehnika koju su pokušali, ali bio sam spreman za nju, video sam kako se okolnosti razvijaju i osujetio sam im pokušaj.

Beleška 10) Pomenuću ovde, imao sam skoro jednu celu godinu obuke (1974.-1975.) u vojnoj obaveštajnoj službi za specijalne operacije (19-a grupa specijalnih snaga) sa nekima od najiskusnijih u toj eri i, štaviše, visoko sam obučen kao asimetrični kontraobaveštajac, po pitanju tehnike o kojoj nemam pravo da diskutujem. Koliko god bila posredna, referenca može da se napravi za ovu drugu instancu, sa referencom za čitaoca na ovu studiju: „Nekonvencionalna podrška ljudskoj inteligenciji“, od komandanta L.R. Bremseta, mornarica Sjedinjenih Američkih Država, 28. april 2001., Ratni koledž korpusa marinaca.

Beleška 11) REDIGOVANO

Beleška 12) Izgubio sam određene beleške o hronologiji iz ovog perioda i nakon njega, zbog kasnijeg kvara na mom laptopu i posledičnog gubitka podataka. Posle gubitka podataka, izgubio sam naviku da vodim beleške o mnogim mojim doživljajima, ali mogu da rekonstruišem hronologiju nekih važnih događaja sa drugim zapisima.

Beleška 13) Do kraja 2008. godine, shvatio sam da ovo nije izolovan pokušaj ubistva da se zataška korupcija u školi, već je bilo nešto daleko veće. Moja odluka je bila da ovo isteram što više mogu, u nadi da bi, naročito to što me sada nadzire nemačka policija, to dovelo ka obelodanjivanju šire slike prikrivenog napora u pokušaju mog ubistva. U tom momentu, nisam zapravo očekivao da ću preživeti, već sam bio odlučan da napravim što je moguće više štete kriminalnom elementu preko tajnog aranžmana mog nadzora.

5

Nakon nekoliko nedelja boravka u Berlinu, u decembru 2008. godine, preselio sam se u Kataloniju, u Španiju, i iznajmio stan u gradu San Feliu de Gišol (San Feliu de Guixols).

Moj boravak u Španiji je bio napet, ali ograničiću moje beleške na nekoliko neobičnih događaja.

Španska domaća obaveštajna služba je direktno komunicirala sa mnom, da bi mi stavila do znanja da me prati. Na koji način su to iskomunicirali (uključujući direktno „hvala vam“, između ostalih događaja, u nekoliko prilika) možda najbolje opisuje ovaj rani primer: Imao sam susret vredan pažnje sa jednom ženom u piljarnici pored svog stana. Bilo je to kao scena iz filma Vudija Alena. Samo nekoliko dana kasnije, odigrala se ova ista scena sa mnom i drugom ženom koja mi je prišla u drugoj prodavnici. Očigledno, ona je prostudirala video snimak ranijeg susreta i ovaj drugi susret je blisko imitirao prvi susret, da mi stave do znanja da me nadziru.

Bilo je to dok sam bio u Španiji 2009. godine, CIA-in službenik Sabrina De Sousa je tužila Sjedinjene Američke Države za diplomatski imunitet za njenu ulogu u slučaju „Imam rapito affair“ ili „Abu Omar case“, što je pojavilo kao vest sa njenom fotografijom u onlajn medijima (Nju Jork tajms) i ja sam odmah prepoznao De Sousu kao onu nasmešenu ženu koju sam sreo u Visbadenu prethodnog leta. Dok sam nadgledao AP Wire (RSS prenos), takođe sam zapazio izjavu pripisanu optuženom italijanskom generalu Nikolu Polariju, nešto kao „da je Kondoliza Rajs lično nadgledala tim za otmice u ovom slučaju“. On je želeo da pozove Rajs na sud u svoju odbranu.

Tada je šira slika mojih sopstvenih okolnosti prvi put počela da dobija pravi smisao. Ako je Kondoliza Rajs „lično nadgledala“ tim za izručenja koji je uključivao Sabrinu De Sousa, ovo je pokazivalo da moj slučaj nije bio samo o Ist Mauntin srednjoj školi, već je od ranije imao veze sa slučajem Badger-Two-Medicine Društva hrabrih pasa Blekfita, ŠEVRONOM i administracijom Buša starijeg. Put karijere Rajsove vodio je od ŠEVRONOVOG borda direktora, preko Savetnika za nacionalnu bezbednost kod Buša mlađeg, pa do Državnog sekretara (Stejt Department Sjedinjenih Američkih Država je sijamski blizanac sa CIA- om) i nazad do ŠEVRONA, u eri posle Buša. Kao slučajnost sa ovim, dva advokata koji su pripremali pravne beleške o pravima Indijanaca koje je Šumska služba citirala u slučaju Badger-Two-Medicine, Džon Ju i Džej Bajbi, su od tada postali ozloglašeni kao Bušovi „advokati za mučenje“ u vezi sa izručenjima.

U junu 2009. godine, u vezi sa ovim novim razvojem događaja, otišao sam na kratko putovanje u Berlin da obezbedim u ugašenoj NVO „Asocijaciji za podršku Severnoameričkim Indijancima“ dosije o Blekfit hrabrim psima, za koji sam znao da će sadržati inkriminišuću, povezanu dokumentaciju. Lično sam prošao kroz dosije da se uverim da postoji kompletan zapis dokumentacije o ŠEVRONOVOM kriminalnom prstenu koji sam ranije sreo u administraciji Buša starijeg (sve je bilo tu) i organizovao da ceo dosije bude prosleđen (REDIGOVANO), što je i urađeno.

Nepoznatog datuma (zbog gubitka podataka) drugi metak iz prigušivača me je zamalo promašio, ispaljen iz visoke zgrade u S’garu, dok sam pešačio iz predgrađa S’gara, preko uzvišenja u San Feliu de Gišol. Ovaj događaj se desio dok sam prolazio pored gradilišta, gde se o jedan kameni nasip odbio projektil visoke brzine. Pešak ispred mene je naglo okrenuo glavu u smeru gde je metak pogodio kamen, to nije moglo da se ignoriše.

24. oktobra 2009. godine, izbegao sam da me ciljano pregaze nova, crvena, iznajmljena kola sa dva tamnoputa muškarca, čije su ruke bile prekrivene tetovažama bandi.

20. februara 2010. godine, iznenadio sam bišeg CIA-nog „Kauboja“ Garija Berntsena (sada privatni ugovarač) na recepciji hotela Barcarola u S’garo, bilo je između 7 i 8 ujutro, dok je prijavljivao svoj tim ubica u hotel. Zajedno smo uhvaćeni na sigurnosnoj kameri.

Gari je prvo imao bled zapanjen izgled koji je prešao u izraz lica kao da je uhvaćen sa rukom u kutiji sa kolačićima, i kao da bi želeo da propadne u zemlju, dok sam ja stajao nekoliko centimetara od njega, doslovno dodirujući se laktovima, a njegovi telohranitelji su samo stajali tamo zureći u mene sa zapanjenim glupim izrazom lica u okolnostima kada im je potpuno uništen paravan, nisam mogao a da im se ne nasmejem na odlasku prema vratima. Dao sam im oko šest sati prednosti pre nego što sam postavio tu činjenicu o susretu tog jutra na internet, gde je španska domaća obaveštajna služba gledala moja ažuriranja o susretima. Berntsen i saradnici su bili pametni da pobegnu.

5. jula 2010. godine, imao sam posetu, oko pola sata, kada su dva veoma ljubazna policajca [Mossos] došla na moja vrata. Ono što su

policajci rekli je bilo interesantno. Policija je upisala moje podatke iz pasoša, pitala me o detaljima da potvrde moj identitet, preko radija su izvestili o mom imenu, mojim podacima i dali mi da potpišem izjavu sa zaključkom da živim u tadašnjem stanu „manje-više jednu godinu, da se preda sudiji“ koji je želeo da potvrdi identitet osobe koja živi u mom stanu. Nisam krio činjenicu da sam neprijavljen u Španiji i pojasnio sam da nemam nameru da se prijavim u imigracionom ili da zatražim prebivalište. Policija me je uverila da moj boravak u Španiji nije problem i da ih nije zanimalo ništa drugo osim da potvrde moj identitet za sudiju.

Negde u ovo vreme sam bio poprilično siguran da sam bio otrovan. Jednog dana sam, nakon što sam jeo napolju, iznenada osetio obilno znojenje bez groznice i kasnije, moje zdravlje je krenulo nizbrdo. To i činjenica da je sudija Baltazar Garzon nedavno bio sklonjen sa svoje sudijske stolice u Španiji pod ogromnim pritiskom od strane SAD-a u korumpiranom i političkom procesu (pomno sam pratio slučaj sudije Garzona), zajedno sa Narodnom strankom koja je preuzela vlast, osetio sam da je moj boravak u Španiji neodrživ. Vratio sam se u Berlin u avgustu.

Beleška 14) Letnji period 2009. godine je nestao iz svih mojih onlajn imejl evidencija, počevši ubrzo nakon što sam objavio ovo pismo od 18. februara 2009. godine onlajn, postavljeno 3. juna 2009. godine. Veći deo juna, ceo jul i avgust su nestali i još mnogo toga, do početka 2010. godine, 4 naloga, 3 na google-u i 1 na yahoo-u. Ovo se poklopilo sa mojim prethodnim praćenjem, preko moje debitne kartice Wells Fargo Debit Card (korišćenje bankomata) i od strane T-Mobile USA mobilnog telefona korišćenjem GPS… sve ukazuje na pristupanje mojim različitim računima, uključujući telefon, bankovne račune i imejl naloge, preko Pisma o nacionalnoj bezbednosti i saučesništva organa za sprovođenje zakona da me prate radi pokušaja mog ubistva u egzilu. Pismo koje sam objavio 3. juna:

18. februar 2009. godine Od: Ronald Vest
Za: Federalni istražni biro Pozdrav FBI

Molim vas da kopija ovog mejla bude stavljena u moj dosije i da istinita i potpuna kopija bude prosleđena Glenu Fajnu u kancelariju Generalnog inspektora u Ministarstvu pravde Sjedinjenih Američkih Država. Na osnovu mojih iskustava protekle tri i po godine manje-više, zahtevam sledeće:

Istragu i sveobuhvatni pregled bilo kojih povezanih istraga koje su dozvolile bilo kojoj agenciji Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i vašu, pristup (preko Pisma o nacionalnoj bezbednosti ili BILO KOJIH sredstava, npr. Izvršnim nalogom ili pravnim memorandumom koji zaobilazi „FISА“ sud, itd.) mojim ličnim podacima (posebno o mom kretanju preko zapisa bankomata i (GPS) mobilnog telefona, imejla i razgovora na „skajpu“) koje su mogle da dovedu do nekoliko iskustava uključujući, ali ne ograničavajući se na:

U Berlinu, u Nemačkoj, u Johanes Taler Čosi tržnom centru (područje Britz Sud) u veoma bliskoj i napetoj situaciji vrebao me je Vins Langan (ili njegov brat blizanac) iz Ist Mauntin srednje škole (Sandia Park, NM) zajedno sa saučesnikom, 3. oktobra 2007. godine. Kako to može da bude u vezi sa, nekoliko nedelja kasnije, metkom iz prigušivača koji me je zamalo promašio i napravio rupu u vozilu pored kojeg sam prolazio u Lindau, u Nemačkoj.

Pod kojim okolnostima su dalji lov i ono što izgleda da je pokušaj ubistva u vezi sa mojim t-mobile telefonom, konektovanim direktno kroz t-mobile mrežu SAD-a, dok sam bio u širem području regiona Frankfurta, Limburga i Visbadena, posebno krajem marta-početkom aprila 2008. godine, premošćavajući „t-mobile-D“, a ekran je pokazivao i telefon se ponašao kao da sam bio u SAD-u, i koja je veza toga sa prethodno rečenim.

I u vezi sa svim navedenim gore, pregled aktivnosti (REDIGOVANO), bilo da je ona vaša, ili imovina bilo koje agencije u SAD-u ili je sa vama na principu usluga-za-uslugu ili bilo kojom agencijom u SAD-u ili u bilo kojem svojstvu ili povezanim istragama ili akcijama iz prethodnih pasusa, sarađivala u nekoj istrazi ili povezanoj akciji koja me se tiče direktno ili indirektno, sa njom koja se sprijatelji sa mnom za potrebe bilo koje istrage u bilo kom momentu, ili tražeći dovoljno informacija da implicira, ali u stvari iz nehata i pogrešno implicira mene, u nedostatku dovoljno

informacija da me oslobodi, u vezi sa bilo kojim radnjama i/ili postojećim upućivanjem na vašu ili bilo koju agenciju u SAD-u, ili bilo koje osobe povezane sa takvim istragama, akcijama ili agencijama – koje utiču na moje beneficije socijalnog osiguranja na takav način da efikasno koriste službeno svojstvo da me dovedu pod jurisdikciju SAD-a, ili da se mešaju u moju slobodu kretanja ili bilo kako drugačije utiču na moje građanske slobode prema „R.I.C.O.“ kao kriminalna organizacija, ili pod bilo kojom drugom okolnošću povezanom sa prethodnim pasusima, uzrokuju neprikladan pregled mojeg dosijea socijalnog osiguranja što predstavlja maltretiranje i poteškoće u mom i životu članova moje porodice.

I zahtev da se Generalni inspektor za Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država nezavisno raspita kod odgovarajućih vlasti u Saveznoj Republici Nemačkoj za bilo koje poznate činjenice istraga koje su možda vođene ili se vode u vezi sa bilo kojim/svim od prethodnog. Šaljem kao skrivenim primaocima (BCC) ovu komunikaciju dvojici advokata, jednom u SAD-u i jednom u Nemačkoj. Ovo NISU moji advokati. Kopiram njima zato što su odmereni ljudi za koje verujem da imaju najviše moguće etičke standarde i želim zapis ovog mejla u rukama trećih strana kojima verujem – što uključuje bilo koju zakonitu vlast, advokata ili drugu osobu kojoj mogu, po svom nahođenju, da dostave kopije ako naknadno odluče da je tako odgovarajuće.

S poštovanjem, Ronald Tomas Vest

Ovo pismo (iznad) nije odbio FBI mejl server, poslato je na albuquerque@fbi.gov, ali nije dugo prošlo pre što sam počeo da primam sledeći odgovor na mejlove koje sam slao FBI-u u Albukerkiju (ja sam, do tada, obaveštavao FBI o svojim aktivnostima).

Sledeće adrese imaju permanentne fatalne greške < albuquerque@fbi.gov> (razlog: 550 #5.1.0. adresa odbijena sylvia.maruffi@ic.fbi.gov)

Transkript sesije sledi …dok komunicira sa ic.fbi.gov.: RCPT za: <<< albuquerque@fbi.gov>… Korisnik nepoznat

Ovo (prethodno) pokazuje da su moji mejlovi prethodno imali rutu do „Slivije Marufi“, koja izgleda da je sklonjena, a njena adresa u kancelariji u Albukerkiju otkazana ili promenjena.

U nepovezanom prigovoru u Federalnom sudu u Albukerkiju koje je postavljeno na internet od strane jedne stranke u maju 2009. godine, našao sam sledeću izjavu:

„.. situaciju preispituje Silvija MARUFI, FBI istražni analitičar“

Ovo jasno pokazuje na FBI agenta Sliviju Marufi kojoj je dodeljeno da me istražuje sve do momenta kada sam poslao pismo FBI kancelariji u Albukerkiju 18. februara 2009. godine, a Marufi je jasno bila „osoba od interesa“ vezana za uporne pokušaje ubistva (mene). Uzgred, FBI nikada nije priznao moje (imejlom poslato) pismo od 18. februara 2009. godine, iako je jasno da su primili ovu komunikaciju.

6

Živeo sam u Berlinu od septembra 2010. do jula 2012. godine. Od nekoliko incidenata tokom ovog perioda, ovaj se izdvaja:

Dok sam živeo u Šarlotenbergu (Berlin) tokom jula 2011. godine, imao sam svoje prvo iskustvo sa obaveštajnim agencijama koje su koristile prozelitističke evangeliste kao paravan za tim ubica. Razmišljao sam malo o tome da li su „Jevreji za Isusa“ bili MOSAD ili zajednički poduhvat MOSAD/CIA, ali za sada bih ostao pri MOSAD-u. Članak Vejna Madsena je ukazao da je CIA koristila misionare u prošlosti, posebno u Latinskoj Americi, ali su Jevreji za Isusa potpuno druga vrsta. U Berlinu niko neće zabadati nos u posao bilo kog Jevreja, to je savršen paravan (mora da MOSAD tako misli). Ovo je izgleda bio još jedan slučaj „quid pro quo“ (prethodna MOSAD-ova razmena je bio pokušaj na liniji U7 u Berlinu, 14. oktobra 2007. godine) ili kada obaveštajna agencija jedne nacije radi u ime obaveštajne agencije druge nacije, ovo nije uopšte neobično.

To je dvostruko slepo poricanje ugrađeno u operacije, evangelistički Hrišćani koji se predstavljaju kao Jevreji. Četiri od pet, ili možda devet od deset ovih takozvanih „Jevreja za Isusa“ su prevareni i nesumnjivi evangelisti koji jednostavno pokušavaju da ubede ljude da budu „spašeni“. Dovoze ih avionima širom sveta u smenama, gde dobrovoljno

rade kao misionari, i podobni su i pri ruci da idu u bilo koje područje gde treba da se dogodi operacija ubijanja.

Meta treba da se navikne da ih viđa u svojoj okolini i to je ono što treba da napravi ugodno okruženje misionarima, dok se vaše navike proučavaju, kojim U-Bahn (metroom) putujete i uobičajeno vreme. Kada se meta navikne i ignoriše „Jevreje za Isusa“, sa uspostavljenom rutinom, nesumnjivi, prozelitistički članovi se zamene sa timovima ubica iz MOSAD-a koji nose majice „Jevreji za Isusa“, i meta (teorija mora da se održava) neće primetiti da je označena kada ulazi u metro gde će „najnehrišćanskija“ otrovna igla, koja ne može lako da se vidi na sigurnosnim kamerama, ubodom izazvati srčani udar u gomili ljudi, i tako se još jedan pridruži ljudima koji padnu mrtvi od prirodnih uzroka svakog dana, to je tako jednostavno. Osim kada nije tako jednostavno, kada je meta svesna onoga šta se dešava, zato što je obaveštajna agencija glupa.

Kada se Amerikanci koji su doveženi avionom sa Biblijskog pojasa Srednjeg zapada zamene Izraelcima čije je generalno ponašanje, izrazi lica i govor tela od glave do pete drugačiji od prevarenih evangelista (koji ne bi trebalo da, na kraju krajeva, budu iznenađeni što će stvarni Jevreji biti uključeni u njihovu organizaciju), to neće propustiti niko mog nivoa obuke. Bilo je to u Šarlotenbergu, primetio sam dva Izraelca kako proučavaju moje navike, dok su Amerikanci pokrivali veće javno područje kuda sam često išao, nekoliko dana, a onda su Izraelci motrili na moj ulaz u U-Bahn. Ušao sam, ali umesto da idem dole na drugi nivo i da uzmem voz, izašao sam na drugom ulazu, kao da sam koristio U-Bahn stanicu kao metod da prođem raskrsnicu bez dodira sa semaforima iznad zemlje, dok sam posmatrao pratioce koje sam mogao da primetim i naravno… jedan visoki Izraelac u civilnoj odeći (nije imao majicu „Jevreji za Isusa“) je promenio smer i pojavio se iza mene, ali ja sam bio spreman na to i postavio sam se leđima prema zidu kod stola kafića na otvorenom, između ljudi koji su takođe bili okrenuti prema njemu, leđima prema zidu i nije mogao da me pogodi iglom, a da se ne oda. Potpuno pogrešno mesto sa gomilom ljudi je bila moja prednost, a ne njegova. Glupo je izučavao događaj jedan minut, oklevajući, krećući da pođe, ponovo zastajući da prouči, pitajući se šta da uradi, dok je očigledno

iziritiran odustao i otišao dok sam ja uporno i direktno gledao u njega, a on u mene.

U avgustu 2012. godine, preselio sam se u malo selo na jugu Nemačke.

Beleška 15) U avgustu 2011. godine, (REDIGOVANO), koji je uglavnom izgubio kontakt sa mnom nakon što sam mu dostavio staklenu kuglicu iz moje kape u Visbadenu da dostavi na analizu, i nakon toga kada sam mu dostavio inkriminišući dosije Badger-Two-Medicine, kontaktirao me je samo toliko da napravi izgovor o prekidu naše bliske saradnje (optužio me je da sam pisao „Mržnju“ upućujući na moje satirične eseje) koja je trajala skoro dvadeset godina. Moj utisak je da je (REDIGOVANO) izgubio živce.

7

U novembru 2012. godine, posetio sam Berlin i imao blizak susret sa potencijalnim ubicom na U7 metrou (treći U7 pokušaj tokom 5 godina) i ovaj incident je bio, kao u poslovici, kap koja je prelila čašu.

Do tog momenta, više od pet godina su domaće nemačke vlasti bile svesne i/ili pratile moju odiseju, a da nisu preduzele akciju da izvrše pravdu, nisu hapsile i nisu sudski gonile, pa sam shvatio da neće nikakva akcija biti preduzeta sve dok je ulizica SAD-u, konzervativna vlada, na vlasti u Nemačkoj. Nakon što sam neko vreme razmišljao o tome, odlučio sam da udarim na nemačku vladu. Razvio sam pravnu strategiju da isprovociram Nemačku na Međunarodnom kriminalnom sudu, za podsticanje i pomaganje SAD-u u zločinima za koje SAD ne mogu direktno da budu tužene zato što SAD ne pripadaju Rimskom statutu, koji je napravio taj sud. Takođe sam odlučio da proguram informacije o Hrišćanskom ekstremizmu u Pentagonu, pomoću materijala koji sam dobio u neformalnoj saradnji sa Fondacijom za vojnu versku slobodu (od juna 2008. godine), o nemačkim parlamentarcima, zajedno sa obilnim anti-semitskim mejlom punim mržnje usmerenim protiv fondacije, koji mi je dao Majki Vajnstajn, predsednik MRFF (Fondacije za vojnu versku slobodu). Ovi napori su počeli iz mog skrovišta u južnoj Nemačkoj, 2013. godine.

Beleška 16) Prema izveštaju o istraživanju Vašington posta iz 2011. godine, „nekih 1 271 vladina organizacija i 1 931 privatna kompanija rade

na programima povezanim sa protivterorizmom, državnom bezbednošću i obaveštajnim radom na oko 10 000 lokacija širom Sjedinjenih Američkih Država. Procena je da ok 854 000 ljudi, skoro jedan i po put više nego što Vašington D.C. ima stanovnika, imaju bezbednosna odobrenja najvišeg nivoa.“

Ovo je podržao članak na bloomberg.com: „Hiljade tehnoloških, finansijskih i proizvodnih kompanija radi blisko sa agencijama za nacionalnu bezbednost SAD-a, pružaju osetljive informacije i zauzvrat primaju beneficije koje uključuju pristup poverljivim, obaveštajnim podacima, reklo je četvoro ljudi koji su upoznati sa procesom. Ovi programi, čiji su učesnici poznati kao partneri od poverenja, sežu daleko izvan onoga što je otkrio Edvard Snouden, računarski tehničar koji je obavljao posao za Nacionalnu bezbednosnu agenciju“.

Dodatno, nadzorni organ Kongresa SAD-a, GAO (Vladina računovodstvena kancelarija), izveštava kao rezultat manjkavih podataka, obaveštajne agencije SAD-a: „nisu dobro pozicionirane da procene potencijalne efekte oslanjanja na osoblje ugovarača“

I onda, jedan oficir vojne obaveštajne agencije SAD-a je izjavio za Buzzfeed: „Mislim da ako bismo imali šansu, veoma brzo bismo to završili.“ [Obaveštajna služba SAD-a bi želela da nađe Snoudena]. „Ležerno se šeta ulicama Moskve, vraćajući se iz nabavke namirnica. Vraćajući se u svoj stan, slučajno ga ubode prolaznik. Misli da to nije ništa, kada posle nekog vremena počne da se oseća pomalo ošamućeno, i misli da je to parazit iz lokalne vode. Ode kući potpuno bezbrižno i sledeća stvar koju saznate je da je umro pod tušem“.

U stvari, većina nenavedenih događaja (u ovoj hronologiji) koje sam doživeo su imali veze sa uhodama, čije je ponašanje profilisano za akciju, kao što je opisano u prethodnom pasusu.

Ovo ukazuje na apsolutnu korupciju američke obaveštajne službe, gde korumpirani Pentagon, koji je bacio vladavinu prava kroz prozor, i povezane korumpirane korporativne ličnosti (npr. Hrišćanski ekstremisti Kondoliza Rajs i bivši vrhovni komandant NATO-a i Obamin savetnik za nacionalnu bezbednost general Džejms Džouns, u saradnji sa ŠEVRONOM) mogu da pristupe tajnom materijalu preko Pentagonske

NSA (Agencija za nacionalnu bezbednost) suštinski u bilo koju svrhu koju žele, sve do i uključujući i ubistvo.

8

2013. godina je bila uglavnom mirna, u vezi sa pokušajima mog ubistva, radio sam iz svoje sigurne kuće u južnoj Nemačkoj. Uspeo sam da podnesem tužbu kod Međunarodnog kriminalnog suda protiv Nemačke (trenutno na čekanju, jer je sud tražio dodatne informacije) i započeo sam kampanju da edukujem nemačke parlamentarce o hrišćanskom ekstremizmu koji vodi Pentagon, a koji inficira NATO. U septembru 2013. godine, preselio sam se u Lajpcig. U decembru 2013. godine sam otišao iz Nemačke da živim sa svojom devojkom u (REDIGOVANO). Prijavili smo se da živimo zajedno i tri nedelje kasnije, uručen mi je nalog Ministarstva unutrašnjih poslova o proterivanju iz države. Nalog je bio na snazi širom Evropske Unije, i kao posledica toga, bio sam pod svakodnevnom pretnjom deportacije u SAD. Krajnje je nemoralno da me prisiljavaju da tražim politički azil u ovim okolnostima, ali u stvari to je tačno ono što može da bude potrebno u ovoj stalnoj lakrdiji od pravde, u kojoj su pravne institucije odbile da krenu protiv kriminalaca koje sam izložio vlastima.

9

Rezultat onoga što sam nazvao „alfa“ istragom je jasan.

Korporativni organizovani kriminal u vojno-industrijskom kompleksu u dosluhu sa institucijama u NATO-u i odmetnutim elementima u obaveštajnim agencijama (sa izvan orvelovskim obrtom kada je ubačen „Hrišćanski dominionizam“), zajedno formiraju jednu međunarodnu „duboku državu“ koja je posvećena subverziji i eventualnom svrgavanju i/ili kontroli zapadnih demokratskih institucija. Nemačka vlada i organi za sprovođenje zakona su sada potpuno svesni „alfa“ elemenata koji su operisali izvan parametara zakona u Nemačkoj. Uzgred, alfina operaciona komanda i kontrola smeštena u SAD-u je zastrašila nemački politički establišment na najvišim nivoima.

Sa nemačkom vladom, dobro upoznatom sa svim neophodnim činjenicama u vezi sa „alfom“, od policije na lokalnom nivou do glavnih političara u Nemačkoj, zaista postoji još malo stvari koje mogu da se

postignu. „Alfin“ istražni rezultat se ne može gurati pod tepih doveka, previše ljudi sada zna šta se dešava i na kraju, ja imam malo kontrole nad tim kada će to izaći na videlo ili kako će se razvijati kasnije. Ovo će imati veze sa preostalim institucijama u vezi sa vladavinom prava koje još nisu preuzete od strane kriminalne organizacije iza „alfe“. Nepobitna je odgovornost ovih institucija da poguraju napred informacije koje su iznete i okružuju „alfu“; u pravcu ponovnog uspostavljanja autentičnog ustavnog poretka.

Beleška 17) U Nemačkoj, gde nema oklevanja da se hapse i sudski gone islamističke terorističke ćelije, čvrsto rešene da izvrše zaveru za ubistvo, pet uzastopnih nemačkih ministara unutrašnjih poslova nisu uspeli da deluju protiv istog ponašanja kada se ono vrši od strane ili u ime hrišćanskih ekstremista u američkim obaveštajnim službama i povezanih korumpiranih ličnosti koje vrše zločine na nemačkom tlu. Ti nemački ministri unutrašnjih poslova, po redu svog nameštenja u ministarstvu su:

Wolfgang Schäuble, 22. novembar 2005. do 28. oktobra 2009. Thomas de Maizière, 28. oktobar 2009. do 3. marta 2011. Hans-Peter Friedrich, 3. mart 2011. do 17. decembra 2013. Thomas de Maizière, 17. decembar 2013. do 14. marta 2018. Horst Seehofer, 14. mart 2018. do sada.

Post scriptum beleška bi bila da su se slučaj svete zemlje Blekfita iz Montane i čarter škole Ist Mauntin u Novom Meksiku desili uporedo, a na kraju su bili konvergentni; ukrštajući zajedničke ili povezane interese u vojno-industrijskom kompleksu.

Ronald Tomas Vest, maj 2021.

Srbija

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

Read in English

iRNK: „To je genska terapija, a ne vakcina“

Deo serije „Priče o kovidu protivurečne naučnim“ na ovom blogu. Intervju koji sledi, sa dr Dejvidom Martinom, je u skladu sa nekoliko drugih kontra-narativa od strane naučnika iz serije Covid 19.

*

Intervju @ https://www.westonaprice.org/podcast/its-gene-therapy-not-a-vaccine/
Arhiva @ https://archive.li/gpG3w

Dr Dejvid Martin, osnivač i predsednik kompanije M-CAM Inc., osporava naše pretpostavke o novim iRNK KOVID-19 vakcinama. Citirajući same farmaceutske kompanije, Dejvid napominje da ovo nisu vakcine, već zapravo, genska terapija. Objašnjava šta nam vakcine mogu učiniti, šta oni obećavaju da nam mogu učiniti, i kako da napravimo razliku. U nastavku je transkript intervjua Hilde Gor sa dr Dejvidom Martinom.

HG: Imam prijatelje koji su primili jednu od novih vakcina protiv Kovida-19, a imate ih i Vi. To su najbrže razvijene vakcine u čitavoj našoj medicinskoj istoriji i mnogi ljudi staju u red da bi ih primili što pre. Od čega su napravljene? Šta nam mogu učiniti? Zašto ih promovišu i ko to čini? Ovo je epizoda 292, a naš gost je dr Dejvid Martin. Diplomirao je na Univerzitetu Gošen, magistrirao na Bol Stejt (Ball State) Univerzitetu i doktorirao na Univerzitetu Virdžinija. On je inovator, profesor i čovek sa obimnom biografijom punom dostignuća.

Sa Dejvidom smo se fokusirali na iRNK KOVID-19 vakcine. On prolazi glavna pitanja koja ih okružuju. Pregleda tehnologiju iRNK i objašnjava kako se radi o genskoj terapiji, a ne o vakcini i našem uobičajenom razumevanju te reči. Sagledava probleme sa PCR testovima i čak nam pomaže da razumemo naše šire vanredno stanje. Na kraju, objašnjava kako nas strah na podsvesnom nivou može naterati da se odupremo istini.

Dobrodošli u emisiju, Dejvid.

DM: Hvala Vam. Divno je biti ovde.

HG: Imam prijateljicu koji radi u školskom sistemu. Dobila je pismo u kojem se sugeriše da je ona ključni radnik i da treba da primi jednu od ovih novih vakcina koje su u razvoju protiv ovog virusa KOVID. Šta bi trebalo da zna pre nego što to učini?

DM: Počnimo sa vašom uvodnom rečenicom. Nijedna reč u nizu koju ste upotrebili ne postoji u stvarnosti. Razotkrijmo to. Pre svega, ne postoji vakcina koja je u razvoju ili se planira da bude vakcina protiv virusa SARS-CoV-2. To ne postoji. To nije razvijeno. Nije čak ni 2021. godine u razmišljanju. To je jedna od nesrećnih stvari u vezi sa onim što se događa u propagandnom ratu, koji se odvija u februaru, Svetska zdravstvena organizacija je potpuno jasno stavila do znanja da SARS-CoV-2 ili virus i KOVID-19, što je serija kliničkih prezentacija bolesti, bile su dve različite stvari.

HG: Pravite zanimljivu razliku. Čula sam da je SARS-CoV-2 „virus“ i da je KOVID-19 bolest. Da li to govorite?

DM: KOVID 19 nije bolest. To je niz kliničkih simptoma. To je džinovski spektar stvari povezanih sa onim što je nekada bilo povezano sa gripom i drugim febrilnim bolestima. Problem koji imamo je taj što je u februaru, Svetska zdravstvena organizacija jasno izjavila da ne bi trebalo da postoji mešanje ove dve stvari. Jedno je virus po njihovoj definiciji, a drugo je skup kliničkih simptoma. U februaru je postojala iluzija da je SARS-CoV-2 izazvao KOVID-19. Problem sa tom definicijom i sa očekivanjima je da većina ljudi pozitivnih na testu metodom RT-PCR za testiranje, zbog fragmenata onoga što je povezano sa SARS-CoV-2, uopšte nije bolesna. Iluzija, da virus uzrokuje bolest, se raspala. To je razlog zašto su izmislili termin asimptomatski nosač.

HG: Drugim rečima, mogla bih da dobijem pozitivan rezultat ovog PCR testa i iz razloga što nisam asimptomatična, ono što se dešava je to što uopšte nisam bolesna. Oni su dali lažnu pretpostavku da SARS-CoV-2 uzrokuje KOVID-19.

DM: To nikada nije bio slučaj, nikada nije bio i nikada neće biti slučaj. Postoji uzročna izjava koja se daje u medijima gde je, na primer, Džons Hopkins ili platforma za praćenje KOVID ili bilo koja od ovih stvari namerno zavarala ljude. U Virdžiniji nema 5.000 novih slučajeva. Potencijalno može biti nekoliko hiljada pozitivnih PCR testova, ali većina ljudi koji imaju pozitivan test nikada neće imati niti jedan simptom. Većina ljudi koji imaju simptome nemaju pozitivne testove.

HG: Znam neke pojedince koji su to rekli. Rekli su: „Osećao sam se bolesno, a bio sam negativan na testu. Moja rođaka, koja se osećala odlično, bila je pozitivna na testu.“

DM: Uvek će biti tako. Uzročna veza koju su stvorili mediji, CDC i KOVID praćenje, a to je saradnja između Blumberg fondacije, Gejts fondacije, Zakerberg fondacije i drugih, zvanični brojevi koje zateknemo preko ekrana svakog jutra na našim računarima, na našim televizijama, ti brojevi namerno lažu. Oni su svesno lagali od nastanka ovoga. Ne postoji uzročno-posledična veza između ovih stvari koje nikada nisu utvrđene. Nikada nije bilo ni približno utvrđeno. Imamo situaciju u kojoj je iluzija problema u tome što ljudi kažu: „Ne želim da dobijem KOVID-19.“ Misle na to da ne žele da se zaraze virusom. Problem je u tome što te dve stvari nisu međusobno povezane.

Virusna infekcija nije dokumentovana u većini onoga što nazivaju slučajevima. Ne postoji osnov za takvu povezanost, osim za manipulaciju javnosti. To je prva polovina problema. Druga polovina problema je u tome što ono što se naziva vakcinacijom, što, kao što dobro znate kada neko kaže reč vakcinacija, javnost to razume kao da se lečite oslabljenim ili živim virusom ili fragmentom oslabljenog virusa i da je lečenje namenjeno sprečavanju zaraze i sprečavanju prenošenja infekcije, ono što vakcina u uobičajenoj definiciji vakcine treba da učini.

Problem je što, u slučaju Moderne i Fajzera (Pfizer), ovo nije vakcina. Ovo je genska terapija. To je hemoterapijsko sredstvo koje je genska terapija. To nije vakcina. Šta ona radi? Šalje lanac sintetičke RNK u ljudsko biće i u njemu priziva na stvaranje spajk proteina S1, koji je patogen. To je toksin u ljudskim bićima. Ovo ne samo da vas ne sprečava da se razbolite, već čini da vaše telo proizvodi ono od čega se razbolite.

HG: U tom smislu, to zvuči kao vakcina?

DM: Ne, nikako, jer bi vakcina trebalo da pokrene imunitet. Ne bi trebalo da pokrene u vama da proizvodite toksin.

HG: Tako se ovo razlikuje.

DM: Nije mala razlika. To uopšte nije isto. Ovo je javna manipulacija pogrešnim prikazivanjem kliničkog lečenja. To nije vakcinacija. To nije sprečavanje infekcije. To nije uređaj koji sprečava prenos. To je sredstvo uz koje je vaše telo prisiljeno da stvori toksin sa kojim se, navodno, vaše telo nekako navikne nositi, ali za razliku od vakcine, koja treba da pokrene imuni odgovor, ovo treba da pokrene stvaranje toksina.

HG: Način na koji sam čula da su kompanije govorile je da ovako naučite svoje telo da se bori protiv ovog virusa kada se pojavi. Tako oni to predstavljaju.

DM: Njihovo kliničko ispitivanje nije uključivalo ništa od toga, čak ni mogućnost unutar kliničkog ispitivanja. Kliničko ispitivanje nije merilo prisustvo ili odsustvo virusa ili fragmenta virusa. Kliničko ispitivanje nije merilo mogućnost suzbijanja prenosa, kliničko ispitivanje nije merilo nijednu od tih stvari. Ovo je slučaj pogrešnog predstavljanja tehnologije i to je učinjeno isključivo kako bi mogli da se stave pod okrilje zakona o javnom zdravstvu koji eksploatiše vakcinaciju.

HG: Ono što kažete razlikuje se od onoga što je većina nas čula u udarnim vestima, pa čak i u saopštenjima za štampu velikih kompanija.

DM: To je zato što ljudi ne čitaju stvarna klinička ispitivanja. Ako pročitate klinička ispitivanja, ništa od onoga što kažem nije nimalo različito. U stvari, same kompanije su rekle ono što ja govorim. Rekli su da ne mogu da testiraju postojanje ili odsustvo virusa i da ne mogu da testiraju prenosivost, jer su rekli da bi to bilo nepraktično. I same kompanije su priznale svaku stvar koju govorim, ali koriste javnu manipulaciju rečju vakcina da bi kooptirale javnost u verovanju da dobijaju nešto što ne dobijaju. Ovo vas neće sprečiti da dobijete koronavirus. To vas neće sprečiti da se razbolite. U stvari, naprotiv, mnogo češće ćete se razboljevati od samog virusa.

HG: Kako to možete reći tako sa sigurnošću?

DM: Zato što podaci pokazuju upravo to, jer ljudi koji su primili vakcinu, do vremena kada su primili drugu dozu, 80% tih ljudi imalo je jednu ili više kliničkih prezentacija KOVID-19, 80% ljudi koji imaju infekciju prema RT-PCR nisu imali simptome uopšte.

HG: Ljudi ga dobijaju više od „vakcine?“

DM: Da. Dobićete simptome KOVID-19 primanjem genske terapije predstavljene kao vakcina. Dobićete simptome KOVID-a u 80% slučajeva. Ako ste izloženi SARS-CoV-2 prema RT-PCR, u 80% slučajeva, uopšte nećete imati simptome.

HG: Koja je svrha dobijanja ove vakcine ili ove genske manipulacije kako je vi nazivate?

DM: To je tehnologija genske terapije. To je Modernina lična definicija. Držimo se onoga što kažu da jesu. Korist ne postoji. Ljudsko biće će biti potencijalno izloženo neklasifikovanim, i kratkoročnim i dugoročnim rizicima promene svoje RNK i DNK zbog izloženosti ovoj genskoj terapiji. Ovo je važno shvatiti, nema kliničke koristi, osim što je u određenim slučajevima infekcije CoV i / ili izloženosti KOVIDU-19 bilo nekoliko. Pod tim mislim na manje od nekoliko stotina od skoro 40.000 u kliničkom ispitivanju. Nekoliko stotina ljudi imalo je nekoliko dana slabije simptome kod genske terapije u poređenju sa drugom kontrolnom grupom. Čak i u tom poređenju, ako pogledate metodologiju koja se nalazi u objavljenim radovima za klinička ispitivanja, oni se igraju sa podacima, jer ono što rade je razdvajanje reaktivnosti, što znači način na koji osoba reaguje kada je izložena genskoj terapiji, odvajaju neželjene događaje od stvarnih simptoma KOVID-a.

Problem je što simptomi KOVID-a uključuju stvari poput groznice, bolova u telu, bolova u mišićima, slabosti u mišićima i slične stvari. Rešili su se velikog dela onoga što bi se moglo smatrati simptomima KOVID-a, nazivajući ih neželjenim događajima. Ako izvučete te podatke i kažete: „Uporedite populaciju koja je dobila gensku terapiju sa populacijom koja nije dobila gensku terapiju.“ Populacija koja je dobila gensku terapiju imala je mnogo više bolesti, uključujući simptome KOVID-19, nego populacija koja nije dobila genetsku terapiju, ali zato što su ogroman broj stvari klasifikovali kao neželjene događaje, tehnički su se zaneli i došli do ovih smešnih 90% plus efikasnost. Efikasnost nije bila efikasna u blokiranju bolesti. Bilo je efikasno u navodnom skraćivanju trajanja simptoma.

HG: Ljudi se plaše da su spremni da veruju u ono što žele da veruju i zadržavajući onaj delić informacija koje ste podelili, da će verovatnoća primene vakcine protiv gripa, „Bar ublažiti moje simptome i ograničiti trajanje moje bolesti.“ Drže se tog jednog delića informacija koji je bio manipulacija podacima, kao što kažete, i drže se nade da će ovo biti njihova spasonosna milost da im pomogne da izbegnu KOVID-19.

DM: Ništa od ovoga im neće pomoći da izbegnu KOVID-19 i ništa od ovoga im neće pomoći da izbegnu SARS-CoV-2.

HG: Govorili smo uglavnom o vakcini Moderna i Fajzer koje su genska terapija. Da li je još neka u izradi ili dolazi na tržište, koja ne koristi gensku terapiju?

DM: Ispitivanje AstraZeneca Oksford koristi virusni fragment. Više je u tehnološkom smislu onoga što bismo vi i ja mogli istorijski smatrati vakcinom. Ispitivanje AstraZeneca Oksford bilo je zanimljivo gledati, jer imaju problem sa metodologijom koji je prilično veliki izazov u pogledu pokušaja obmanjivanja podataka i razumevanja šta se dešava bilo sa strane bezbednosti ili efikasnosti. Razlog je jednostavan, jer u određenim slučajevima ispitivanje AstraZeneca Oksford nije koristilo kontrolnu grupu sa fiziološkim rastvorom. Koristili su drugu vakcinu kao kontrolu. Drugim rečima, namestili su karte. Čine da izgleda kao da su nekako neutralni u poređenju sa drugom vakcinacijom, u nekoliko svojih napora prikupljanja podataka.

Kao rezultat toga, imamo problem sa metodologijom, koji su usput kritikovali brojni klinički naučnici. Veći je problem što još uvek ne mere osetljivost na viruse i prenos virusa. To su dve noge stolice koje su potrebne svima da bi rekli da vakcinišu stanovništvo iz razloga javnog zdravlja. Ne postoji način na koji. Ovo je jednostavna stvar koju morate shvatiti. Kao kada bih rekao: „Svi moraju da uzimaju hemoterapiju zbog raka koji mogu dobiti.“

HG: Ljudi bi Vam se smejali u lice.

DM: Upravo se to događa. Ovo nije profilaktički. Ovo nam ne pomaže. Rečeno nam je da se podvrgnemo lečenju bolesti koju nemamo i najverovatnije je nećemo imati. Rečeno nam je da pažljivim marketinškim manipulacijama i propagandom nazivamo ove stvari vakcinama za javno zdravlje.

HG: U prošlosti smo ih uzimali iz tog razloga. „Nemam boginje. Ne želim da dobijem morbile, pa ću da primim ovu vakcinu protiv morbila. ” Naučeni smo da prihvatimo takav pristup.

DM: To je priča koju svako očekuje.

HG: Zašto to ne očekujete? Zbog čega ste zaronili duboko?

DM: To nije ono što se meri. To nije ono što se radi i ne radi se o ovoj tehnologiji. iRNK nije vakcinacija. To je genska terapija koja je prvobitno razvijena za lečenje karcinoma. Zbog toga koristim analogiju hemoterapije. Ovo nije vakcinacija.

HG: Imam kolege, sigurna sam da i Vi imate, prijatelje i poznanike koji će ići na to. Šta možemo reći tim ljudima ili podeliti sa njima što bi ih moglo probuditi?

DM: To je složeno pitanje i odavno sam odabrao da se ne bavim energijom buđenja uspavane metafore, jer činjenica je da su ljudi uslovljeni da reaguju na strah, to je refleksno i nije svesno. Ako ispitamo svoje ponašanje i ono što radimo je sebi na štetu, jer smo uvereni da je na jedan ili drugi način pred nama gora budućnost, to je nešto za šta nemam mogućnost da kažem da će činjenice ikada prevazići . U životu još nisam sreo nekoga ko je dozvolio da neka činjenica prevlada verovanjem. Jednom kada usvojite neko verovanje, činjenice nisu dobrodošle, jer ono što one čine, ne samo da optužuju vaše verovanje, već i energiju koju vi držite i koja kaže: „Moram da verujem u ono što mi je rečeno“.

Čim pokušate da stupite u kontakt sa činjenicama, sve što uradite je da pokrenete sukob. Ono što radim je da pokušavam da uzmem složenu nauku i složeno izveštavanje i trudim se da ona bude pristupačna i lako razumljiva. Cilj je da u određenim slučajevima ljudi kažu: „Ne mogu ni da verujem da je istina ono što je rekao.“ Dobra stvar je što ne morate verovati da je istina ono što kažem, jer ja ne vrednujem verovanje. Ja vrednujem objektivnu stvarnost činjenica. Ispostavilo se da je u ovom konkretnom slučaju jednostavno i otvoreno reći bilo kojoj osobi u Moderninoj sopstvenoj Komisiji za hartije od vrednosti, oni su to potpuno jasno stavili do znanja da je njihova tehnologija tehnologija genske terapije. U svom kliničkom ispitivanju, potpuno su jasno stavili do znanja da ne mogu meriti prisustvo ili odsustvo virusa i ne mogu meriti prisustvo ili odsustvo prenosa virusa. Svaka pojedinačna stvar koju su predstavljali da rade, a koja pogađa javno razumevanje šta je vakcinacija, izričito su rekli, „Oni to ne rade“.

HG: Bili ste pažljivi i izneli ste činjenice meni i publici i zahvalni smo. Želim da vas pitam na ličniji način, da li biste uopšte uradili ovaj PCR test ako biste morali na putovanje? Dobijam različite vrste e-mailova i ljudi me kontaktiraju, čak ni ne govorim o vakcini ili tehnologiji genske terapije, ali određene stvari su potrebne da bi se učestvovalo u životu.

DM: Aktivno sam uključen u mnoge značajne parnice koje pokušavaju da razotkriju zaveru koju pokreće PCR, kao i intervencije medicinske protivmere. U prethodnici sam sa još nekoliko duša koje se bore za prava građana da donose odluke zasnovane na činjenicama, a ne na propagandi. Činjenica je da PCR test nikada nije odobren kao dijagnostika. Nije dijagnostički. Ne postoji ništa u vezi sa izvođenjem PCR testa koji čini bilo šta drugo osim pojačavanja propagandnog narativa. Ne govori vam ništa.

Razlog zašto ne radimo testiranje na grip je taj što ne želimo da priznamo činjenicu da većina ljudi koji su u bolnici, koji su bolesni i koji umiru doživljavaju potpuno isto što se događalo svake godine, što je je bolest slična gripu, prehladi i pneumoniji. U mnogim slučajevima, kada neko ima kompromitovani imunitet ili drugi komorbiditet dovodi do smrtnih slučajeva. Tužna je stvarnost da se to događa, ali deo je ljudskog iskustva da se to događa. Činjenica je da PCR test neće postaviti ili neće potvrditi bilo koju dijagnozu, jer PCR testovi ne mogu potvrditi dijagnozu.

HG: Intervjuisala sam dr Toma Kauana i dr Endija Kaufmana, i oni kažu istu stvar. Osoba koja je smislila ili razvila PCR test kaže da se on ne treba koristiti za dijagnozu bilo čega.

DM: Kao i FDA, tako i svi ostali. Jedini razlog zašto koristimo PCR testove je taj što guverneri i Ministarstvo zdravlja i socijalne službe održavaju vanredno stanje. Onog trenutka kada se ukine to vanredno stanje u bilo kojoj državi ili zemlji, PCR test neće smeti da se koristi. Održavamo vanredno stanje kako bi proizvođači mogli da nastave da prodaju stvar koja nikada ne bi bila odobrena da je predmet kliničkog ispitivanja. To važi i za ono što se naziva vakcinama. Genska terapija koju Moderna i Fajzer rade, obe bi bile odmah suspendovane ako se vanredno stanje ukine. Ljudi ne razumeju da ako ukinete vanredno stanje, cela kuća od karata pada.

HG: To je nešto drugo za šta se vi i vaš tim zalažete?

DM: To je zato što autorizacija za upotrebu u hitnim slučajevima spada u vanredne situacije.

HG: Da li je ovo jedan od razloga, da li mislite da su klevetali hidroksihlorokin ili bilo koji drugi protokol koji bi mogao da leči simptome SARS-CoV-2?

DM: Bez pogovora. Ako pogledate istorijski, već dugi niz godina dr Antoni Fauci iz NIAID-a održava godišnji sastanak savetodavnog odbora. Svake godine on jadikuje nad činjenicom da pokušavaju da naprave ovu univerzalnu vakcinu protiv gripa, na koju se poziva kao na vakcinu za novorođenčad. Oni to pokušavaju godinama, ali nije uspelo. Ovo je prilika da Antoni Fauci dobije ono što nije uspeo da dobije pravnim sredstvima, a to je da želi da stigne do mesta gde primorava stanovništvo na vakcinu. Manipuliše ovom situacijom da bi primorao populaciju na vakcinu. Činjenica je da je zaboravio da bi, ako namerava da primora stanovništvo na vakcinu, to barem trebalo da bude vakcina.

HG: Koji bi bili njegovi motivi za to?

DM: Uvek je bio finansijski. Ulog su milijarde dolara, a NIAID je u suštini inkubator za farmaceutsku industriju. Služi blagajnicima koji su mu u NIAID-u u karijeri omogućili da upravlja 191 milijardom dolara.

HG: Ovde ima mnogo toga za razmotranje. Dali ste nam puno prostora za razmišljanje. Želimo ponovo da razgovaramo s vama, ali recimo da sam osoba koja je čitala sve ove činjenice i uverili ste me. Ne želim da dobijem ovu tehnologiju genske terapije. Ne želim čak ni da dobijem vakcinu AstraZeneca. Ne želim da dobijem ništa od ovoga, ali pod pritiskom sam zbog posla ili zbog putovanja, šta biste mi savetovali?

DM: Ne mogu uopšte nikoga da savetujem. To nije moja uloga, ali ono što vam mogu reći je da je ovo odluka koju će bilo koje ljudsko biće na kraju morati da donese na osnovu toga da li se ili ne odlučuje za život ili se odlučuje za robovanje. Ovo je kao u bilo kojoj tački istorije u kojoj morate donositi odluke koje se zasnivaju na onome što je moralno i etično i ispravno s obzirom na vaš osećaj odgovornosti i poslušnosti. Činjenica je kao da ste vezali sigurnosni pojas, kao da radite čitav niz drugih stvari, vaš izbor za bavljenje nekom aktivnošću na kraju će biti odluka sa kojom morate živeti.

Neću dodirnuti stvar i neću dozvoliti da moje telo napadne stvar koja je razvijena na neetičan i nezakonit način. Neću dozvoliti nikome da ima priliku da manipuliše mojim genetskim kodom. To se neće dogoditi. Ako to znači da to me to košta određenog poslodavca ili određene veze ili bilo čega drugog, moj život vredi više od toga. Uslovljeni smo da upadnemo u ovu zamku, koja glasi: „Možda nećemo uspeti da uđemo u avion.“ Dakle, vozite.

HG: Razmišljala sam o tome. Počeću da se vozim čamcem.

DM: Neću dozvoliti da moja budućnost i moja dobrobit budu robovi komercijalnom interesu koji pokušava da iznudi nešto od mene ili me uceni u nečemu.

HG: To zvuči kao život. To zvuči kao sloboda za razliku od ropstva. Cenim to. Mislim da je to ono što ćemo čuti u fondaciji. Želimo da ljudi žive najbolje što mogu, preuzimaju odgovornost za sopstveno zdravlje i traže načine da ga neguju, koji možda nije najmoderniji ili najisplativiji za zdravstvene kompanije, ali će biti najbolji za njih. Dozvolite mi da zaključim tako što ću vam postaviti pitanje koje često postavljam na kraju. Ako bi čitalac mogao učiniti jednu stvar da poboljša ili održi svoje zdravlje, šta biste mu preporučili?

DM: Izaberite pre svega promenu načina života i odaberite je sa nekim drugim. Počnite da vežbate, bavite se zdravijim načinom ishrane. Sve što uključuje spajanje osećaja blagostanja, što uključuje druženje, ishranu, vitalnost i osnaživanje vas samih da postanete osoba koja ima, ne samo konceptualnu ideju o tome šta je zdravlje, već ima i doživljeno iskustvo o tome. Što više imate proživljeno zdravstveno iskustvo, manje vam se može reći da se ne osećate dobro kada ste potpuno dobro.

HG: Hvala Vam puno na vašem vremenu, Dejvide. Ovo je bio sjajan razgovor.

DM: Zaista nema na čemu. Čuvajte se.

*

Transcendentna korupcija i korona virus prvi deo

Transcendentna korupcija i korona virus – drugi deo

Kovid: Suzbijanje naučnih kontra-narativa

Kovid vs grip: Gde je kosa, alatka Smrti, u 2020-2021?

*

Srbija

Read in English

Srpsko rešenje za Kosovo (predloženi nacrt)

Predsednik Srbije predlaže, a premijerka pokreće sledeća pojedinačna zakonodavna akta upravo ovim redosledom:

1) Srpska pokrajina Kosovo podeljena je od strane nacionalnog zakonodavstva Srbije, kako bi izvršila uklanjanje regiona Mitrovice sa većinskim etničkim srpskim stanovništvom iz pokrajine Kosovo, gde Mitrovica postaje sopstveni administrativni okrug pridružen Šumadiji i zapadnoj Srbiji.

2) Jug srpske pokrajine Kosovo, regija Metohije, uključujući sve granične / susedne etnički većinski srpske teritorije (uključujući one nepravoslavne manjine koje se tradicionalno identifikuju kao Srbi), postaće Autonomna srpska eksklava Metohija i Stara Srbija.

3) Srbija priznaje „Pravo na samoopredeljenje naroda“ Republike Srpske kao pravo na pridruživanje Srbiji, posebno onako kako je predviđeno temeljnim zakonom (preambulama) relevantnih Multilateralnih ugovora Ujedinjenih nacija.

4) Rezolucija: kada ovo prethodno podrže Evropska unija, Berlin i druge zainteresovane strane u skladu sa međunarodnim pravom, i dodatno, kada bude funkcionalno ispoštovano od strane de facto vlade u Prištini, Ustav Srbije će biti izmenjen tako da prizna nezavisno Kosovo.

 

Srbija/Serbia

*

© 2021 Ronald Tomas Vest (Ronald Thomas West)

 

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

Read in English

Ovaj esej se odnosi na pitanje Kosova; gde su zapadne države (NATO i EU) odredile da Srbija nije podobna da upravlja manjinom (etničkim Albancima) na svojoj (srpskoj) teritoriji, već sada navodno (od strane Zapada) nezavisno Kosovo je podobno da upravlja manjinom (etničkih Srba).

Čini se da je EU zauzela stav „zanemarimo nepovoljnu činjenicu“ da su doskorašnji kosovski „lideri“ uhapšeni i isporučeni Međunarodnom tribunalu zbog zločina nad etničkim Srbima (uključujući i vađenje organa), a da i ne pominjemo ono što predstavlja puku retoriku (bez konkretne akcije ili izvršenja) koja se tiče repatrijacije 250.000 Srba proteranih sa Kosova u etničkom pogromu čišćenja, fabrikovanog od strane Albanaca, nakon NATO bombardovanja Srbije.

Što se tiče jedne prethodne repatrijacije EU, hrvatsko etničko čišćenje Srpske Krajine pokazuje nepošten stav EU; nema realnih očekivanja (i nikada ih nije ni bilo) od strane Evropske unije da će 200.000 Srba prognanih iz ove regije sa (nekada) većinski srpskim stanovništvom, biti dozvoljeno da se vrati u Hrvatsku i svoje domove. U međuvremenu, Hrvatska je primljena u Evropsku uniju.

Dakle, u kontekstu da Srbi nisu pouzdani da upravljaju etničkom manjinom Albanaca, ali Albanci jesu pouzdani da upravljaju manjinom Srba, EU de facto prihvata (stvarni ishodi, a ne politički nastup) upravo onu vrstu etničkog čišćenja koje je NATO bombardovanje trebalo da zaustavi?

NATO je „upravo dozvolio“ da se dogodi još jedan masovni pogrom kada su stekli kontrolu nad Kosovom? Ha. Možda ta albanska „većina“ nije bila statistički dovoljno velika da bi opravdala nezavisno Kosovo (i obezbedila sada tobože „nezavisnom“ Kosovu „pravo“ da bude domaćin Kampu Bondstil).

Sada, u ovom zamršenim pritiscima proizvoljnih jurisdikcija, koje su Srbiji nametnuli EU, NATO i američka vojna okupacija južne pokrajine Kosovo u Srbiji (Kamp Bondstil), to bi trebalo da je dovoljno da slomi logistiku nečasne igre zapadnih demokratija.

„Kamp Bondstil je glavna baza vojske Sjedinjenih Država pod komandom KFOR-a na Kosovu. Smeštena u blizini Uroševca u istočnom delu Kosova, ova baza služi kao sedište NATO-a za KFOR-ovu Multinacionalnu borbenu grupu Istok.“

Poredak je zanimljiv, kao i nomenklatura. Američka vojska prvo figurira („glavna baza vojske Sjedinjenih Država“) „pod“ (pazite kako se odigrava ova obmana) komandom KFOR-a … služi kao sedište NATO-a za KFOR-ovu Multinacionalnu borbenu grupu… „ili na dešifrovanom vojnom“ orvelovskom jeziku, NATO pod američkom dominacijom (svaki „vrhovni saveznički komandant Evrope“ NATO-a bio je američki general tokom čitave istorije NATO-a) drži „borbenu grupu“ na Kosovu. Ovaj jezik je potpuno u suprotnosti sa „održavanjem mira.“ Ovde je važno napomenuti, bilo je to vreme kada je ova okupatorska snaga imala 50.000 ljudi i bila raspoređena širom Kosova, kosovskim etničkim Albancima je „nekako“ bilo dozvoljeno da potisnu 250.000 srpskih civila sa Kosova u pogromu koji se može definisati samo kao etničko čišćenje kršenjem međunarodnih konvencija o ljudskim pravima.

Ukratko, drugim rečima, misija KFOR-a osnovana da zaustavi borbe između srpske vojske i Oslobodilačke vojske Kosova, nakon povlačenja srpske vojske, KFOR je očigledno stao na stranu Oslobodilačke vojske Kosova i „stajao na straži“ dok je OVK (pobunjeničkoj vojsci) dozvoljeno da potisne 250.000 srpskih stanovnika iz domova u svojoj zemlji, događaj koji je srpska vojska sprečila pre nego što je NATO uspostavio kontrolu.

Sada, ovo prethodno se razvilo u NATO-ovu „vlast“ izvedenu iz Rezolucije UN 1244, čiji jezik nije u skladu sa istorijskom stvarnošću …

„Da se ​​reši teška humanitarna situacija na Kosovu, Savezna Republika Jugoslavija, i da se obezbedi siguran i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica svojim domovima“

…Uz napomenu da je Kosovo upisano u evidenciju UN-a kao teritorija koja pripada Srbiji (Jugoslavija je u to vreme bila zajednica Srbije i Crne Gore).

Ukratko, pod izgovorom „humanitarne intervencije“ putem Rezolucije UN-a koju NATO nikada nije nameravao da ispoštuje („videće se na delu“), ilegalna pobuna je geopolitičkom obmanom prerasla u odmetničku „državu“ kojom upravljaju OVK ratni zločinci koje obezbeđuje NATO.

„Transcendentna korupcija“ je vrednost koju sam dodelio stranama koje prihvataju „boju zakona“ (obloga legaliteta koja maskira korupciju) u kojoj je zakon stvoren da služi interesima autokrata (npr. Merkel), plutokrata (npr. Porodice Klinton i Bajden ), i oligarhije (npr. Evropska unija) i kada se uzmu svi zajedno ispada da vladaju pomoću najmoćnijih ličnosti korporativnih odbora (koji vuku konce) u modelu feudalizma 21. veka koji se manifestuje kao fašizam, ali je označen kao demokratija da bi se ublažila osećajnost seljaka (građana).

Sve ovo se nastavlja dalje na istorijskim činjenicama koje je zapadna propagandna mašina previdela; Većinsko srpsko stanovništvo istočnog pravoslavlja u regionu Srpske Krajine nedavno (Ratovi na Balkanu 90-ih) etnički je očišćeno od strane katoličke Hrvatske „Operacijom Oluja“ (nema veze što su Srbi postali baba roga za sve što je pošlo po zlu s raspadom Jugoslavije), kao i činjenica da su nametnute neprirodne etničke granice prema Republici Srpskoj, time osiguravši da u Bosni postoje stalne tenzije na granici sa Srbijom, i ne najmanje važno, preostaloj srpskoj većini na severu Kosova uskraćeno je pravo na samoopredeljenje da se pridruži Srbiji, osiguravajući neprekidni međuetnički sukob koji služi samo za slabljenje državnih institucija kontinuiranom radikalizacijom obe populacije, pravoslavnog hrišćanskog Srbina i albanskog muslimana. A onda imamo Metohiju ili verodostojni istorijski duhovni centar srpskog naroda u proteklih 1000 godina.

Mora se primetiti da, slično kao što su Sijuks Indijanci svoju kulturu zasnovali na duhovnom odnosu prema Crnim brdima Južne Dakote, iz kojih su proterani, odnos Srbije prema „Staroj Srbiji“ (Kosovu) malo se razlikuje; imperijalistička ambicija je videla da su Srbi u više navrata etnički očišćeni od strane Albanaca, prvo pod „pokroviteljstvom“ Osmanskih Turaka, koji su favorizovali islamsko stanovništvo, tada manjinu, a kasnije, Albance je, u daljem sprovođenju pogroma nad Srbima sa Kosova, podržala fašistička sila Osovine iz Drugog svetskog rata (slično hrvatskim ustaškim progonima Srba tokom rata), tako što su proterali još više srpskog stanovništva, pri čemu je završni udarac izveo komunizam pod Titom, koji je zabranio etničkim Srbima da se vrate u svoje domove na Kosovu nakon 1945. godine. Ovo je nasleđe, koje je NATO dalje sprovodio u ulozi „izvršitelja“ otimanja Kosova od Srbije. Kosovo je izvorna „Stara Srbija“ koja se i dalje smatra centrom srpskog kulturnog identiteta kroz (stalnu) monašku tradiciju pravoslavlja u regionu Metohije.

Zatim, u ovaj nered stupa poslednji narod (ako su uopšte imali bilo kakav osećaj stida) koji bi trebalo da posreduje u postojećim tenzijama, Nemci, posebno Angela Merkel, i, od nedavno, Ursula fon der Lajen, čiji je porodični rodoslov nalik na ko je ko od carskih ličnosti, koje ne mogu da pomognu u percepciji one Srbije čija su sećanja na nacističku okupaciju još uvek bolna.

„Posredovanje“ u aktuelnom sporu u kojoj kosovska kriminalna uprava (pod „zaštitom“ NATO-a) dozvoljava radikalnom vehabizmu da preobraća albansko stanovništvo i udalji ih od umerenijeg toka islama u kolevci pravoslavne srpske civilizacije, to što Evropa zahteva da Srbija prizna i posluje sa kriminalnim grupama ne može bolje promovisati rat civilizacija, čak i da je pokušala; može se pretpostaviti da je puka nesposobnost, proistekla iz ego-narcizma, iznedrila ovu okolnost danas. Ali možda je i više od toga, oslabljena Srbija sa veštačkim granicama je „lak plen“ sa mogućnošću uspostavljanja kontrole nad regionom, koji je kulturološki vezan za Rusiju, a koga je istorijski priželjkivala katolička direkcija u Rimu.

U mnogim geopolitičkim mahinacijama vršenim od strane Merkelove, fon der Lajenove, Trampa (i sada Bajdena), da ne pominjem srpske prodane duše Vučića i Brnabić koji „šene“ na zvižduk pištaljke, na stolu stoji pseće govno, koje se niko ne usuđuje da pomene: zlonamernost Zapadnog hrišćanstva prema Istočnom pravoslavlju, posebno slovenskom pravoslavlju. Smrad je u vazduhu.

„…imajući u vidu činjenicu da vladika Grigorije ima veoma snažan uticaj među episkopima, kontrolori javnog mnjenja su rešili da učine sve kako bi umanjili šanse da na Saboru bude izabran poglavar koji neće biti saradnik vlasti.

Zbog toga i obračun sa ovim episkopom, koji je u više navrata govorio šta misli o “Zlatnom dobu Srbije”, danima postaje sve oštriji i opasniji. Iako je povod bio intervju koji je dat pre gotovo mesec dana, činjenica da Grigorije ugrožava planove režima na dva fronta, više je nego dovoljan razlog da se duhovnik iz Hercegovine predstavi kao najveći neprijatelj Srbije i čovek koji “deli verni narod”.

A matrica je uvek ista – protivnik se prvo provlači kroz medijsko blato, da bi zatim sa nacionalnih frekvencija dvorske lude vlasti iznosile “nepoznate činjenice”, odnosno lažne podatke iz njegove biografije.

Ukoliko to ne slomi neprijatelja, onda se prelazi na snimanje spotova u kojima hrabri, nepoznati autori, dovode u pitanje ljudske osobine žrtve progona, što ujedno predstavlja i otvoreni poziv na linč. Kome to nije jasno, neka se podseti kako je prošao Oliver Ivanović.“

Na kraju, nešto malo bliže stvarnim razlozima koji stoje iza poziva da se atentat manifestuje:

„…organizatori hajke na nepodobnog episkopa su odlučili da iskoriste to što on ne deli viziju “napredne” Srbije i Crkve i da ga zbog toga obeleže kao izdajnika, stvorivši tako utisak da je patriotiski čin ukloniti (ubiti) takvu osobu.“ [1]

Laž srpske države (oligarhija Vučić) koja se tiče vladike Grigorija, koji je opozicija crkvi, je eruptivna; crkveni stav je uvek bio da Metohija jeste, i uvek će biti, Srbija. Utoliko što je „napredna“, „napretku“ Evropske unije (koju kontroliše Nemačka) je pomalo nedostajalo zahteva da evropska monokultura proizilazi iz socijalnih tenzija rođenih iz multikulturalizma. To je neprirodan proces, lišen duha zajednice, sekularno korumpiran u krajnjoj liniji i zasnovan na geopolitičkoj propagandnoj laži, kao što je to bila i čitava priča oko nezavisnog Kosova. Posle 1945. godine, Rajh ostvaruje svoju viziju „na duge staze“. Podsećajući se da je Rim prigrlio svetost za katolika (nacističkog saradnika) Alojzija Stepinca, savršeno je razjašnjeno da slovenskom pravoslavlju nije mesto u ovoj „viziji“.

Da je postojala i najmanja namera da se očuva integritet srpskog pravoslavlja u mahinacijama zapadne Evrope na Balkanu, Vučić bi predložio, Brnabić bi pokrenula, a Evropska unija bi odobrila eksklavu srpske teritorije u onom preostalom delu Metohije koju većinski naseljavaju Srbi. Imalo bi više stanovništva nego neke države Ujedinjenih nacija, pre svega azerbejdžanska eksklava Autonomna Republika Nahčivan. Ali, ne, ovo nije tema razgovora, namera je da na Balkanu slovensko pravoslavlje bude ugušeno i izumre (zamenjeno katoličanstvom „istočnog obreda“).

Populizam, i srodni nacionalizam, manifestuju se u dva oblika, zdravom i nezdravom, dobronamernom i zlonamernom, mirnom i gnevnom. EU, NATO i da, Rimska crkva, svi su umešali svoje prste u podsticanje nezdravog, zlonamernog i gnevnog. Epilog ovoga bio bi pretvaranje Srbije u „naprednu“ evropsku monokulturu na nišanu.

„Nema ni najmanjeg razloga poistovetiti nacionalizam, što je želja naroda da bude ono što jeste, sa imperijalizmom, što je želja naroda da spreči druge narode da budu ono što jesu“ – Siseli Izabel Ferfild

[1] https://archive.li/PQ0iP

*

Srbija

*

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

Read in English

Postoji sjajan članak o Obama-esknoj „nadi“ u vezi sa nominacijom Vilijama „Bila“ Bernsa za direktora nove administracije CIA-e. Članak je verodostojan/neverovatan, a ishod ostaje da se vidi.

Napisao ga je indijski diplomata, M K Bhadrakumar, i uzima jedan zanimljiv citat iz Bernsove knjige „Iza kulisa: Memoari američke diplomatije i slučaj njene obnove“ u kontekstu manje „militarizacije“ gde Berns potvrđuje da bi američka diplomatija trebalo da:

„… upregne sve alate američke državnosti – od meke moći ideja, kulture, i javne diplomatije, do…sakupljanja obaveštajnih podataka i tajnih akcija.“

Takođe, Bhadrakumar primećuje:

„Berns je naširoko hvaljen kao titan u svetu spoljne politike, a takođe pripada onoj vrsti diplomata koji veruju da su diplomatija i špijunaža dve strane iste medalje.“

Pretpostavlja se da članak i citati manje-više isključuju paravojne operacije CIA-e (npr. Sirija) kao pravac koji treba naglasiti u Bernsovoj filozofiji, kao novog Direktora Centralne obaveštajne agencije.

Ali, postoji još jedna stvar, u slučaju kada Berns vidi diplomatiju i špijunažu kao „dve strane iste medalje“, a zapravo, istorijski gledano, CIA i Stejt department Sjedinjenih Američkih Država su više nalik na „sijamske blizance“. Ovaj drugi je kvalifikovani entitet koji stvari vidi malo drugačije nego dve strane iste medalje (javni nastup naspram čina zabadanja noža u leđa) u slučaju sijamskih blizanaca ili više nego jednog kognitivnog procesa koji gura ili inicira predmetnu politiku. Ovo je više nego tipična „diplomatska“ medalja sa dva lica, u slučaju kada leva ruka ne zna šta smera desna ruka.

Naravno, kao i uvek, činjenično nasleđe koje Burns ostavlja iza sebe biće ono što će odrediti šta će biti i šta je propalo. U tom smislu, trebalo bi da se malo (samo malo) ispita Bernsova prošlost, postavi pitanje i predloži lakmus test.

Moje sećanje na Bila Bernsa u vezi sa Iranom je malo drugačije od današnjih komentara; u stvari, Berns je bio u situaciji da radi sa nekima od najgadnijih „diplomatskih“ ličnosti SAD-a, a saučesništvo, npr. sa ubicom ili ubistvenom Kondolizom Rajs, je „samo dezertiranje“ u političkoj igri.

To što je Berns verovatno dobar izveštač činjenica nije čvrst pokazatelj da će njegovo filozofsko gledište biti od bilo kakvog značaja.

Postavlja se pitanje, koliko će kontrole nad stvarnom funkcijom CIA-e Berns zaista posedovati (ili čak i mariti da je poseduje). Biće pritiskan odozgo i odozdo da sprovodi kriminalnu politiku, i odobrava kriminalne radnje. Njegovi pretpostavljeni su nekompetentni političari ogrezli u agresivnim geopolitičkim lažima i pohlepi, npr. „Rusi su to učinili“, bez obzira da li i kada Rusi to nisu učinili, i u prljavoj korporativnoj korupciji ili praktično neograničeni „Ujedinjeni Građani“ nisu objavili PAC-ov novac, a njegovi podanici (viši CIA-ni operativci), su iskreno govoreći, taktički i socijalno glupi, ne samo očigledno izdajnički, međunarodni kriminalci.

Lakmus test: kada sadašnji i dvojica prethodnih direktora FBI (Miler, Koumi i Rej), svi do jednog, štite plaćenog ubicu (serijskog ubicu) narko kartela, tj. Enrikea „Rikija“ Prada, zbog činjenice da je Prado imao dvojnu ulogu kao visoko pozicionirani operativac CIA-e, da li Berns prestaje da štiti Prada, dozvoljavajući da se nastavi progon, ili Berns smatra da je zaštita Prada onaj deo „tajne akcije“ koji je legitimno „državništvo“?

Zapravo, vreme je da neko počisti CIA-na dela. Da li će to učiniti Berns ili će uopšte vršiti kontrolu nad agencijom koja štiti brojne ubice, ne samo Prada? Da li prestaje i odriče se vansudskog „Spiska za pogubljenje“ iz doba Obama-Brenan koji ima na nišanu američke državljane, i uznemiravanja, sabotiranja privatnih života, smeštanjem Amerikancima disidentima koji žive u inostranstvu (oprana, CIA-ina verzija FBI-vog COINTELPRO-a) ili ovi mafijaški „quid pro quo“ programi vide novi život „udahnut“ u njih?

Ova meta (iskreno vaš) želi da zna. Jer od ove nedelje, u Srbiji, postalo je jasno da „psi nisu opozvani“.

Ali, možda je već trebalo da znam. Kontrapunkt analiza, koju bi trebalo pročitati, tiče se Bernsovog „Pozadinskog kanala“, opisuje čoveka nesposobnog da shvati svoje neuspehe. Odlomak Džona Helmera:

„Vilijam Berns je čovek koji je mogao biti državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država da je Hilari Klinton bila izabrana za predsednika u novembru 2016. godine. Od tada on sastavlja apologia pro vita sua – knjigu verskih uverenja, koja opisuje šta je pošlo po zlu, ne zbog njegove ili Božije krivice, objašnjavajući kakva su Berns i Sjedinjene Države žrtva loše sreće; lošeg tajminga; „narcizma“, „hirovitog vođstva“ i „aktivne sabotaže“ Predsednika Donalda Trampa; i ruske zlonamernosti.

Za bivšeg ambasadora u Rusiji i bivšeg zamenika državnog sekretara, rusko zlo je bez motiva, psihopatološki zločin. Rusi, naročito nekolicina visoko-rangiranih koje je Berns upoznao kao apartčik Stejt departmenta, ne mogu sebi pomoći. Ne postoji uzrok i posledica između akcije i reakcije, između napada Sjedinjenih Država i odbrane Rusije. Ništa što su učinili Hrišćanska braća alumni i Amerikanci misionari, kao što je Berns, ne objašnjava (u Bernsovom traktatu) zašto se Rusi ponašaju tako rđavo, i zašto njihove duše moraju zauvek goreti u paklu ukoliko se ne pokaju. Pet stotina strana svetijeg-od-tebe, ispovednika pokvarenih Rusa – to je Bernsova misija.“

 

[1] https://archive.li/zsNyv

[2] https://archive.li/LTrhx

[3] https://archive.li/Wxt3x

[4] https://archive.li/tub2k

[5] https://archive.li/V8wJ3

[6] https://archive.li/yBeG2

[7] https://archive.li/1lIpv

[8] https://archive.li/LHS2R

 

Serbia/Srbija

 

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

Read in English | Читать по русски

Kralj se okreće svom veziru i postavlja pitanje:

„Evropska Liga predlaže da se pridružimo njihovom ekonomskom savezu i prisvojimo njihov novac. Koje su koristi u odnosu na štetu?“

Vezir, špijun Evropske Lige, promeškolji se, svakako ne može slobodno da govori. Da bi izbegao pitanje, reče:

„Hajde da pitamo dvorsku ludu.“

Dvorska luda:

„Kraljev korumpirani računovođa podiže iznos sa 2.000 na 3.000 i to zove povećanjem od 50%. Zatim, ta ista osoba deli iznos od 3.000 na pola i dolazi do 1.500 i to naziva smanjenjem od 50%.

Ali broj uvećan za 50% može se smanjiti za 33,33% da bi se došlo do 2.000? Odjednom, poput magije, 500 nestade? Gde je nestalo?

Povećanje od 50% se ne može preokrenuti i bez prevare biti jednako smanjenju od 50% u ovom problemu, nimalo drugačije od promene metoda gde je smanjenje 3.000 za 50% jednako 1.500, a povećanje 1.500 za 50% je jednako 2.250; pri čemu, za postizanje stvarnog podudaranja procenata i da se odagna laž iz brojeva, bilo bi potrebno da povećanje 1.500 za 50% iznosi 1.500, jer suma od 1.500 postaje tačno 50% od 3.000.

Ne bi li bio pošteniji pristup da se radi samo sa krajnjim iznosima (stvarnim rezultatima), gde bi 2.000 jedino moglo postati 3.000 povećanjem za 33,33% i tako od onoga što je bilo 2.000 da postane 3.000? U ovom slučaju smanjenje za 50% može zapravo iznositi 1.500 bez laži.

Ako zaista, u praktičnoj primeni, 50% treba da nas dovede do 3.000 od 1.500, ali 50% je označeno kao 750, stiže se do 2.250, u čiji džep nestade drugih 750? Da li je ovo samo problem semantike? Ili „Transcendentna korupcija“ računovodstvene matematike Evropske Lige radi na način sličan metodi koju ovaj problem identifikuje kada, na primer, čine da odobreni „iznos njihove valute u opticaju“ raste i opada ili da se javni novci njihovih poreza pojavljuju i nestaju? Čini se da „dodeljivanje procentualnih vrednosti“ u matematici Evropske lige omogućava da je gotovo svaka prevara predstavljena Kralju i njegovim ljudima, de facto, kao „fait accompli“ u „dobroj veri“, bez obzira na iznos kojim se raspolaže!“

Kralj:

„Ko može ovo posvedočiti?!“

Dvorska luda:

„Pa, to mogu špijuni Evropske Lige, Vaše Veličanstvo, jer kako vrlo jasno navode u Vašem odricanju odgovornosti u mnogim izveštajima:

„Prosuđivanje nema za cilj da implicira da imamo dokaz koji pokazuje da je nešto činjenica. Procene se zasnivaju na … informacijama koje su često nepotpune ili delimične, kao i na logici, argumentaciji i presedanima““

Kralj:

Okreće se prema veziru sa ubilačkim izrazom lica…

*

Ilustracija: Rend Pol, ovaj, mislim Deni Kej u filmu „Dvorska luda“ (Paramount)

Serbia/Srbija

© 2021 Ronald Tomas Vest (Ronald Thomas West)

 

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

English section beneath the Serbian – updated 22 November 2021

Kao rezident Srbije, otac dece srpskog državljanstva, ovi eseji su moj doprinos toliko željenoj čistoj i etičnoj budućnosti, ne samo moje porodice, već i svih običnih, svakodnevnih Srba, kojima se većini divim, zbog njihovih iskrenih zapažanja i čestitosti. U svojim zapažanjima o Srbiji vidim mnoge probleme, ali i realne mogućnosti. Prvih sedam eseja (boldirano) uvršteni su u veću kolekciju, koja je prevedena na srpski jezik i biće izdati kao knjiga 2021. godine. Ostali eseji (oni koji nisu uvršteni u predstojeći rad), koji bi trebalo da su zanimljivi ili zabavni, biće postavljeni s vremena na vreme, ispod boldiranih linkova. Zaključne napomene mogu se naći ispod svih postavljenih radova.

Vođstvo u vreme krize

Obrazovanje i špijunaža

Crnogorska retrospektiva satira

Privatizacija za lakoverne

Srpski kralj

Pismo Patrijarhu Srpskom

Rekao sam Ne: Samoobmana i samoodbrana Aleksandra Vučića

Hronologija Alfe

*

Filozofski brabonjci Slavoja Žižeka satira

Pitanje za dvorsku ludu 

Vilijam Berns – Direktor CIA-e

Makrokosmička zapadna propaganda za pranje geopolitičkih zločina

Srpsko rešenje za Kosovo (predloženi nacrt)

iRNK: „To je genska terapija, a ne vakcina“

Kovid: Suzbijanje naučnih kontra-narativa

Kovid vs grip: Gde je kosa, alatka Smrti, u 2020-2021?

Transcendentna korupcija i korona virus prvi deo

Transcendentna korupcija i korona virus – drugi deo

Kada se zapadna kultura okrenula kanibalizmu

Nekažnjenost i Međunarodni krivični sud

Veliki masakr Yebite ssse (satira)

Metamorfoza

Preokret: Ruska propagandna tehnika

Nacionalizam vs maligni nacionalizam vs imperijalizam

Srpski lideri: Očigledne „mušterije“

 

Srpska utopija

Razmišljajući o svojoj mogućoj budućnosti kao građaninu Srbije (ako bi to korumpirana država dozvolila), čini mi se prikladnim da sredim svoj politički stav. Bio bih „kvalifikovani“ rojalista koji apsolutno NE bi podržao obnovu dinastije Karađorđević. Trenutno, uzimajući u obzir srpsku istoriju i mentalitet i ono što bi moglo funkcionisati, buduća Srbija, pretpostavljam, izgledala bi otprilike ovako:

Srpski kralj bi bio rođen u Srbiji, u potpunosti upućen i oblikovan srpskom kulturom i istorijom, školovan u Srbiji i biran (jednom) plebiscitom, a njegov naslednik (koga bi kralj lično imenovao, naslednik kraljevske loze, u srodstvu ne daljem od drugog kolena) mora biti potvrđen plebiscitom nakon sukcesije. Bilo koji pripadnik kraljevske loze koji se venča sa državljaninom druge države, bio bi diskvalifikovan. Srpska kraljica koja to postane udajom za kralja Srbije, morala bi biti rođena u Srbiji, od roditelja državljana Srbije, dobrog karaktera, a tokom celog života bi živela u Srbiji (trebalo bi da se uda iz ljubavi, a ne zbog društvenog položaja).

Kralj i patrijarh bili bi stalni ministri (bez obzira na vlade koje dolaze i odlaze) i imali bi moć da zbace celu vladu, uključujući predsednika i premijera; kada se njih dvojica usaglase da je to iz razloga političkog zastoja zaglavljenog u trajnim ili osvetoljubivim raspravama. Svaki od njih dvojice, pojedinačno kralj ili patrijarh, imao bi moć da stavi veto na predloženi zakon ili politiku, koji nisu utvrđeni ustavom.

Predsednik ili premijer ili većina parlamentaraca imala bi moć da sazove plebiscit za uklanjanje kralja, ali ako plebiscit ne uspe, osoba(ma) koje pozivaju na plebiscit biće zabranjeno bavljenje politikom za ceo život.

Vlada se ne sme zbaciti samo zbog činjenice da vodi raspravu o tome da li je potrebno pokrenuti plebiscit za uklanjanje kralja.

Vladu ili kralja za koje se utvrdi da su se služili obmanom, da bi zaobišli tesne principe utvrđene u prethodna tri paragrafa, ukloniće senat građana, a oštećena strana će biti obeštećena, a počinioci krivično gonjeni zbog državne izdaje. U okolnostima kraljeve smene, senat će vanredno zasedati i ispitati ovaj paragraf i, ako je potrebno, postupati po njemu pre imenovanja novog kralja.

Kralj koji je nacionalnim plebiscitom uklonjen, doživeo bi da njegova porodica izgubi svako pravo na nasledstvo, a nova kraljevska porodica ustanovljena izborom novog kralja, od kandidata koje je nominovao senat uglednih građana.

Ovaj „građanski senat“, sastavljen od uglednih ličnosti konsenzusom opštine, trebalo bi da se sastane jednom u dve godine pred očima javnosti i otvori ga pitanjem: Da li sveštenici naše zajednice pokazuju naše pravoslavno verovanje „Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego što je to bogatom čoveku da uđe u carstvo Božije?“ Ako je odgovor negativan u 10% ili više zajednica, Patrijarh će biti obavešten da se njegovo sveštenstvo razmeće Roleks satovima, vozi vrhunske automobile, posećuje zabave na jahtama i slično. U ovom slučaju, kada je patrijarh obavešten, ako će, i nakon dve godine, ovaj građanski senat ponovo utvrditi da je 10% sveštenika korumpirano, patrijarh će biti suspendovan sa ministarske funkcije u vladi, s tim da će samo kralj imati moć da zbaci celu vladu, dok narednih godina građanski senat ne otkrije da je crkvena korupcija utihnula i dok Patrijarh ne bude vraćen na mesto ministra.

Nacionalne političke partije bile bi zabranjene, zapravo bi političke stranke bile strogo ograničene na lokalne opštine, a multinacionalnim korporacijama bi bio zabranjen bilo kakav uticaj u oblasti politike (bez plaćenih lobista).

Opštine bi trebalo da imaju moć da zatvore svoje korumpirane građane i one posetioce koji mogu biti saučesnici u korupciji, bez mogućnosti žalbe višem sudu; osim ako građanski senat utvrdi da je tužilaštvo samo po sebi korumpirano, u tom slučaju će sve stranke za koje se utvrdi da su korumpirane (policija, sudija, lažni svedok itd.) služiti kaznu nepravedno izrečenu žrtvi.

Policija i sudije ne mogu biti nametnuti zajednici u kojoj nisu rođeni, osim ako zajednica ne zatraži antikorupcijsku pomoć od senata građana. Senat može, po sopstvenom nahođenju, zasedati kao vrhovni sud za krivično gonjenje i osuditi kaznom zatvora nacionalne ličnosti (osim vladajućeg kralja ili patrijarha) koji dovode nacionalni ugled Srbije u loše stanje lošim ponašanjem ili izuzećem od kazne.

Građanski senat može, po svom nahođenju, ograničiti (limitirati) fond talenata iz kojeg se crpe neministarska nacionalna vladina imenovanja; na primer, od ambasadora ili bilo koje druge funkcije može se zahtevati da ispunjavaju određene kriterijume (koje određuje senat).

Korporacijske karijerne ličnosti, od lokalnog do nacionalnog nivoa, biće zabranjene u vladi. S tim u vezi, nacionalni resursi ne smeju biti u vlasništvu privatnih strana (npr. električna mreža), a zločini protiv životne sredine smatraće se zločinima protiv srpskog naroda.

„Najopasniji čovek za bilo koju vladu je čovek koji je u stanju da sam promisli, ne obazirući se na prevladavajuće praznoverje i tabue. On gotovo neizbežno dolazi do zaključka da je vlada pod kojom živi nepoštena, suluda i nepodnošljiva “– H.L. Menken

Ono što je sigurno, Srbi bi morali da nadmaše Sjedinjene Američke Države!

Ronald Monarhist: utvrdio da su narodne dvorske lude imune na krivično gonjenje zbog njihovih satiričnih ludosti.

„U svakoj demokratiji, etika, samokontrola, tolerancija i poštenje uvek će zauzeti drugo mesto u odnosu na narcizam, pohlepu, zatucanost i uznemiravanje, makar samo zato što su ljudi koji igraju po pravilima u bilo kojoj demokratiji u nepovoljnom su položaju u odnosu na one koji lako krše pravila u svoju korist “ – Ronaldova maksima

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

*

As a resident father of Serbian citizens, these essays are a contribution towards a much desired clean & ethical future for not only my family but for all of the common, everyday Serbians, the majority of whom I admire for their straightforward observations & honesty. In my observations of Serbia, I see many problems but also real opportunity. The first seven of these essays (in bold type) are included in a larger collection being translated into Serbian for submission to a publisher in 2021. Other essays (those not included in the forthcoming work) that should be interesting or entertaining will be posted, time to time, beneath the links in bold. Concluding remarks may be found beneath the entirety of these posted works.

Leadership in Time of Crisis

Education & Espionage

A Montenegro Retrospective satire

Privatization for Dummies

A Serbian King

A Letter to the Patriarch

“I Said No” The Self-Defeat of Alexandar Vucic

A Whistle-Blower’s Odyssey of Survival

*

The Philosophical Dingleberries of Slavoj Žižek satire

Question for a Court Jester

CIA Director William Burns

Macrocosmic Western Propaganda Launders Geopolitical Crimes

Serbia’s Kosovo Solution

mRNA: “It’s Gene Therapy, Not A Vaccine”

Covid: Suppression of Scientific Counter-Narratives

Covid vs Flu: Where is the Grim Reaper’s Scythe in 2020-2021?

Transcendent Corruption & Corona Virus part one

Transcendent Corruption & Corona Virus part two

When Western Culture Turned to Cannibalism

Impunity & The International Criminal Court

The Great Phuc Uuus Massacre (satire)

Metamorphose

The Flip: Russian Propaganda Technique

Nationalism vs Malignant Nationalism vs Imperialism

Serbia’s Leaders: Obvious ‘johns’

 

A Serbian Utopia

Having thought about my possible future as a citizen of Serbia (if the corrupt state were to allow this), it seems apropos to sort my political position. I would be a ‘qualified’ royalist who absolutely would NOT support restoration of the Kara-George dynasty. At present, taking into account Serbian history & mentality and what might work, the future Serbia I imagine would look something like this:

A Serbian King would be born in Serbia, fully shaped by and informed in Serbian culture & history, educated in Serbia and elected (one time) by plebiscite and his successor (the King’s personally designated royal heir, not to reach farther than a 1st cousin’s son) must be confirmed by a plebiscite upon succession. Any royal marrying a citizen of another state would be disqualified. A Serbian Queen by marriage to a King of Serbia, shall be born in Serbia, of Serbian citizen parents, of known good character, and lived in Serbia throughout her life (should be married for love, not social position.)

The King and Patriarch would be permanent ministers (no matter governments that come and go) and have the power to throw out an entire government, president & prime minister included; when the two agree this is necessary for reasons of political stasis locked into perpetual or vindictive arguments. Either one, King or Patriarch singly, would have the power to veto a proposed law or policy that is not set out in the constitution.

A president or prime minister or majority of parliamentarians would have the power to call a plebiscite to remove a king but if the plebiscite failed, the person(s) calling the plebiscite would be banned from all politics for life.

A government may not be thrown out simply for fact of a debate on whether it should be necessary to move for calling a plebiscite to remove a king.

A government or king found to have employed chicanery to circumvent the narrow principles set out in the preceding three paragraphs shall be removed by a citizen’s senate and the injured party restored and offender(s) prosecuted for national treason. In circumstance of a king’s removal, this paragraph will be examined by extraordinary meeting of a senate and, if necessary, acted upon prior to nominating a new king.

A king confirmed as removed by national plebiscite would see his family lose any right to succession and a new royal family established by election of a new king from candidates nominated by a senate of dignified citizens.

This ‘citizens senate’, made up of dignified persons by consensus of municipality, should meet once in two years in the public eye and open with a question: Do our community priests demonstrate our Orthodox belief “It is easier for a camel to pass through the eye of a needle than it is for a rich man to enter the kingdom of God?” If the answer is negative in 10% or more of the communities, the Patriarch shall be notified his priesthood is flaunting Rolex watches, driving high end automobiles, attending parties on yachts or the like. In this case of the Patriarch notified, if, after the following two years this citizens senate shall again shall find 10% of the priests are corrupt, the Patriarch shall be suspended from his ministerial position in government, with the king solely invested with the power to throw out an entire government, until in subsequent years the citizens senate discovers the church corruption has abated and the Patriarch is restored as minister.

National political parties would be illegal, rather political parties would be strictly limited to local municipalities and multinational corporations disallowed any influence in the political spectrum (no paid lobbyists.)

Municipalities should have the power to jail their own corrupt citizens and such visitors as may be complicit in corruption without appeal to a higher court; except the citizens senate shall find the prosecution itself was corrupt, in which case any parties found to be corrupt (police, judge, false witness, et cetera) shall serve the sentence unfairly laid upon the victim.

Police and judges may not be imposed upon the community that are not native to the community, except a community requests anti-corruption assistance from the citizens’ senate. The senate may, at its discretion, convene as a prosecution of last resort to jail national personalities (other than a sitting king or patriarch) exercising ignorance bringing the national reputation of Serbia into a state of disrepair with ill manners or impunity.

The citizens’ senate may, at its discretion, restrict (limit) the talent pool from which non-ministerial national government appointments are drawn; for instance ambassadors or any other position may be required to meet certain (to be determined by the senate) criteria.

Career corporate personalities, from local to national level, shall be banned from government altogether. In relation to this, national resources may not be owned by private parties (e.g. the electric grid) and crimes against the environment shall be construed to be crimes against the Serbian people.

“The most dangerous man to any government is the man who is able to think things out for himself, without regard to the prevailing superstitions and taboos. Almost inevitably he comes to the conclusion that the government he lives under is dishonest, insane, and intolerable” – H.L. Mencken

Certainly the Serbs should do better than the USA!

By Ronald the Monarchist: stipulating the people’s court jesters are immune to prosecution for their satirical follies.

“In any democracy, ethics, self restraint, tolerance & honesty will always take a second seat to narcissism, avarice, bigotry & persecution, if only because people who play by the rules in any democracy are at a disadvantage to those who easily subvert the rules to their own advantage” -Ronald’s Maxim

A former Sergeant of Operations and Intelligence for Special Forces, Ronald Thomas West is a retired investigator (living in exile) whose work focus had been anti-corruption. Ronald had lived over thirty years in close association with Blackfeet Indians (those who still speak their language), and is published in international law as a layman: The Right of Self- Determination of Peoples and It’s Application to Indigenous People in The USA or The Mueller-Wilson Report, co-authored with Dr Mark D Cole. Ronald has been adjunct professor of American Constitutional Law at Johannes Gutenberg University, Mainz, Germany (for English credit, summer semester 2008.) Ronald’s formal educational background (no degree) is social psychology. His therapeutic device is satire.

%d bloggers like this: