„Proširenje carstva značilo je rast privatnog bogatstva.To nije ništa novo, to je uistinu u skladu sa drevnom istorijom“ – Gaj Asinije Gal (iz Tacitovih Anala Rimskog carstva)
Razmislite o ovome samo na trenutak. Citat je star 1.900 godina.
Zapadna kultura je istorija carstava, koja je milenijumima prethodila Aleksandrovim Grcima. Ali, sada, ovaj ciklus je konačno iscrpljen u 21. veku, gde su kolonijalizam, prozelitizacija i zavođenje (konzumerizam) nadvladali svetom, ali osvajanjem razotkrili zabludu održivog ekonomskog razvoja (carstvo je omogućilo rast privatnog bogatstva). Nema više šta da se eksploatiše, nigde više da se ode.
Ali apetit patricija (oligarha) za bogatstvom nije prestao. Tako da se oni sve više okreću svom sopstvenom narodu kako bi zadovoljili svoj (nezasiti) apetit. U apstraktnom smislu, to nije ništa drugo nego kulturni kanibalizam.
Od previše primera ovog nekrotičnog kulturološkog fenomena, kanibalizma savremene zapadne civilizacije, idemo na nedavni, najveće razmere ikada, kako je „obedovanje van“ Džordž Harison tako prigodno opisao 1968. godine:
Everywhere there’s lots of piggies living piggy lives
You can see them out for dinner with their piggy wives
Clutching forks and knives to eat their bacon
(Svuda ima puno svinja koji žive život pun svinjarija
Možete ih videti kao izlaze na večeru sa svojim ženama-prasicama
Stežući viljuške i noževe da žderu slaninu)
To je ono što se dešava sa velikim farmaceutskim kompanijama i kovidom; i argumentom kule od karata da li otkriti (odreći se) patent vakcine protiv kovida. Oligarh Bil Gejts, 1) protivi se (zajedno sa Angelom Merkel) kršenju „prava na intelektualnu svojinu“ korporacija, jer bi, ako se „odreknu“, svaka kompetentna farmaceutska laboratorija počela da proizvodi vakcine protiv kovida. Ali nekim političarima (npr. Džou Bajdenu ili ko god ga menja bilo kog dana zbog njegove demencije) postaje neugodno zbog pitanja patenta velikih farmaceutskih korporacija koje zarađuju sramne sume novca dok su oni (političari) zabrljali u upravljanju pandemijom svojim ispolitizovanim „lekom“ (npr. dr „Faust“ Fauči). Sve ovo prethodno je kula od karata koja se nameće paničnoj javnosti.
U međuvremenu, prelazimo na pravo pitanje, podsećajući se da je oligarh Bil Gejts drugi najveći donator Svetske zdravstvene organizacije (Gejtsova fondacija je najveći donator SZO nakon SAD-a), a Svetska zdravstvena organizacija odbila je da odobri efikasni, jeftini, generički lek Ivermektin, kao lek za lečenje kovida, zbog kog bi se histerija vakcinacije dovela u pitanje (i suzbila pandemija), pogledajte ovih pet grafikona:
Ivermektin u Češkoj Republici:
Ivermektin u Slovačkoj:
Ivermektin u Meksiku:
Ivermektin u Panami:
Ivermektin u Peruu:
„Zapad, dok sam razmišljala kako se proteže hiljadama milja iza zalazećeg sunca, bio je zapanjujuć u svojoj korupciji, u svojoj želji za smrću i u zadovoljstvu prema svojoj bolesti“ – Sisili Izabel Ferfild
Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.
Ronald Thomas West 