Archives for posts with tag: Srbija

Proširenje carstva značilo je rast privatnog bogatstva.To nije ništa novo, to je uistinu u skladu sa drevnom istorijom“Gaj Asinije Gal (iz Tacitovih Anala Rimskog carstva)

Razmislite o ovome samo na trenutak. Citat je star 1.900 godina.

Zapadna kultura je istorija carstava, koja je milenijumima prethodila Aleksandrovim Grcima. Ali, sada, ovaj ciklus je konačno iscrpljen u 21. veku, gde su kolonijalizam, prozelitizacija i zavođenje (konzumerizam) nadvladali svetom, ali osvajanjem razotkrili zabludu održivog ekonomskog razvoja (carstvo je omogućilo rast privatnog bogatstva). Nema više šta da se eksploatiše, nigde više da se ode.

Ali apetit patricija (oligarha) za bogatstvom nije prestao. Tako da se oni sve više okreću svom sopstvenom narodu kako bi zadovoljili svoj (nezasiti) apetit. U apstraktnom smislu, to nije ništa drugo nego kulturni kanibalizam.

Od previše primera ovog nekrotičnog kulturološkog fenomena, kanibalizma savremene zapadne civilizacije, idemo na nedavni, najveće razmere ikada, kako je „obedovanje van“ Džordž Harison tako prigodno opisao 1968. godine:

Everywhere there’s lots of piggies living piggy lives
You can see them out for dinner with their piggy wives
Clutching forks and knives to eat their bacon

(Svuda ima puno svinja koji žive život pun svinjarija
Možete ih videti kao izlaze na večeru sa svojim ženama-prasicama
Stežući viljuške i noževe da žderu slaninu) 

To je ono što se dešava sa velikim farmaceutskim kompanijama i kovidom; i argumentom kule od karata da li otkriti (odreći se) patent vakcine protiv kovida. Oligarh Bil Gejts, 1) protivi se (zajedno sa Angelom Merkel) kršenju „prava na intelektualnu svojinu“ korporacija, jer bi, ako se „odreknu“, svaka kompetentna farmaceutska laboratorija počela da proizvodi vakcine protiv kovida. Ali nekim političarima (npr. Džou Bajdenu ili ko god ga menja bilo kog dana zbog njegove demencije) postaje neugodno zbog pitanja patenta velikih farmaceutskih korporacija koje zarađuju sramne sume novca dok su oni (političari) zabrljali u upravljanju pandemijom svojim ispolitizovanim „lekom“ (npr. dr „Faust“ Fauči). Sve ovo prethodno je kula od karata koja se nameće paničnoj javnosti.

„Primenili smo zlatni standard da bismo kvalifikovali podatke koji su pregledani pre nego što smo zaključili da ivermektin može okončati ovu pandemiju“

U međuvremenu, prelazimo na pravo pitanje, podsećajući se da je oligarh Bil Gejts drugi najveći donator Svetske zdravstvene organizacije (Gejtsova fondacija je najveći donator SZO nakon SAD-a), a Svetska zdravstvena organizacija odbila je da odobri efikasni, jeftini, generički lek Ivermektin, kao lek za lečenje kovida, zbog kog bi se histerija vakcinacije dovela u pitanje (i suzbila pandemija), pogledajte ovih pet grafikona:

Ivermektin u Češkoj Republici:

Ivermektin u Slovačkoj:

Ivermektin u Meksiku:

Ivermektin u Panami:

Ivermektin u Peruu:

„Zapad, dok sam razmišljala kako se proteže hiljadama milja iza zalazećeg sunca, bio je zapanjujuć u svojoj korupciji, u svojoj želji za smrću i u zadovoljstvu prema svojoj bolesti“ – Sisili Izabel Ferfild

Srbija

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

prvi deo                                                                      Read in English

U prvom delu čitalac je upoznat sa psiopima (psihološkim operacijama) u svom „civilnom“ obliku (koje je uveo Edvard Bernajz, zasnovanim na principima svog ujaka Sigmunda Frojda) eufemistički preimenovanim u „odnosi s javnošću“ ili, oblik propagande koji korporacije primenjuju na svojim potrošačima; vrlo slično onome kako obaveštajne agencije dezinformacijama ciljaju na stanovništvo neprijateljskih država. Svaki pristup, bilo da je reč o „civilnom“ ili vojnom, nastoji da manipuliše stanovništvom dalje od njihovih sopstvenih interesa (čak i opstanka) u korist počinilaca propagande. Videvši (u prvom delu) kako pohlepa zapadnih korporativnih oligarha deluje u sistemu koji u suštini „legalizuje“ ono što bi moglo predstavljati nekažnjeno ubistvo koje sponzoriše država, ili ukratko preformulisano: dozvola da se u „vanrednom stanju“ odobri upotreba neistraženog, eksperimentalnog leka koji je veoma skup, Bamlanivimab, na narodu koji ništa ne sluti, kao alternativa za lek za koji se zna da je bezbedan, za koji je dokazano da je delotvoran i jeftin lek, ivermektin, za lečenje kovida, gde se ovaj drugi zataškava u korporativnim medijima, sada, pogledaćemo u sadašnje „odnose s javnošću“ (psiop) koje ukazuju na dezinformacije koje se tiču vakcina (ili takozvanih vakcina).

Semantika i cepidlačenje

Šta je vakcina? Tradicionalno, vakcina se odnosi na upotrebu „inaktiviranog“ (mrtvog) virusa da stimuliše imuni odgovor. Kineska vakcina protiv kovida zasnovana je na ovoj metodologiji, kao i već godinama (decenijama) vakcine protiv gripa. Ovaj metod omogućava imunološkom sistemu da prirodno obavlja svoj posao.

Šta je genska terapija? Tokom poslednje dve decenije, genska terapija podrazumeva petljanje sa samim genetskim materijalom, uključujući iRNK. Ali Moderna poriče da je anti-kovid terapija koja koristi iRNK genska terapija:

Istaknuto na ilustraciji (screenshot-u) sa Moderninog sajta: „Genska terapija i redigovanje gena menjaju originalne genetske informacije koje nosi svaka ćelija. Cilj je da se sprovede trajna popravka osnovnog genetskog problema, menjanjem defektnog gena. Moderna zauzima drugačiji pristup u rešavanju osnovnog uzroka MMA i ostalih bolesti. iRNK prenosi uputstva deponovana u DNK, kako bi proizvela proteine potrebne svakoj živoj ćeliji. Naš pristup ima za cilj da pomogne telu da proizvede sopstveni protein koji nedostaje ili je defektan. Za razliku od redigovanja gena i genske terapije, iRNK tehnologija ne menja genetske informacije ćelije.“ [1]

E pa, Moderna je lagala. Ne o tehnici, već o činjenici da je istraživanje o iRNK potpadalo decenijama pod rubriku „genska terapija“, što je pokazalo mnoštvo istraživačkih radova u biblioteci Nacionalnog instituta za zdravlje:

Istaknuto na ilustraciji (screenshot-u) sajta Nacionalnog instituta za zdravlje: „Sintetička informaciona RNK [iRNK] kao alat genske terapije” [2]

Ono što Modernini ljudi koji se bave psiopom žele da mislite (kada neiskreno sužavaju definiciju genske terapije) je, jer oni ne modifikuju DNK, gde se nalaze stvarni geni, da to nije genska terapija. Ali, znate šta? RNK je takođe genetski materijal od značaja kada je podvrgnut korporativnim naučnim (pohlepom motivisanim) prljavim poslovima.

Ne baš savršena (ali adekvatna) analogija bila bi da se DNK sastoji od sedišta koje izdaje uputstva namenjena izgradnji određenih struktura. iRNK je kurir koji dostavlja DNK nacrt gradilišta. Ono što iRNK „genska terapija“ postiže je, da vrši razmenu nacrta, vrlo slično kao kad biste poslali uputstva putem kurirske službe, ali uputstva koja ste poslali nisu ono što je stiglo na predviđeno odredište, jer je neko u kurirskoj službi zamenio original sa izmenjenim setom uputstava. U slučaju Modernine kovid genske terapije (to NIJE vakcina u bilo kom smislu onoga što je „vakcina“ značila pre kovida) problem je (opet, kao i u slučaju Bamlanivimaba u prvom delu), ova terapija je „brzo razrađena“ i primenjena pod ovlašćenjima u vanrednom stanju, kojima se preskaču uobičajene potrebne studije, koje bi zakon nalagao pre odobrenja. Ukratko, dugoročne zdravstvene posledice za ljude koji primaju ovu terapiju nisu poznate ili su preformulisane, psihopate (pohlepom motivisani) korporativni lobisti ($) kupili su, uverili ili na neki drugi način podrili institucije do tačke u kojoj se obični građani vrlo malo razlikuju od laboratorijskih pacova.

Istaknuto na ilustraciji (screenshot-u) sa sajta Popularna mehanika: „Nakon perioda izuzetno ubrzanog razvoja, dve eksperimentalne vakcine protiv kovida-19 (korona virusa) su gotovo spremne za udarni termin. Obe koriste tehnologiju zvanu informaciona RNK (iRNK), koja je decenijama proučavana i sa kojom su vršeni eksperimenti u različitim oblicima, ali nikada nije korišćena kao komercijalna vakcina.“ [3]

Obratite pažnju na terminologiju „ubrzani razvoj“, „ekperimentalne“ i „nikada nije korišćena“. Ukratko, drugim rečima, neadekvatno proučena i odobrena zbog činjenice „vanrednog stanja“.

Screenshot „Odobrenje za hitnu upotrebu“ iRNK injekcija Moderna i Fajzer sa sajta Administracije za hranu i lekove SAD-a [4]

Nakon prvog dela (suzbijanje efikasnog, jeftinog leka protiv kovida, ivermektina, dok se promoviše neistraženi, eksperimentalni lek, Bamlanivimab), u ovom drugom delu koji sledi, postaje jasno da promovisanje ljudskog zdravlja i brzi oporavak nije primarni cilj institucija zaduženih za suzbijanje takozvane „pandemije“. U stvari, čini se da transcendentna korupcija korača putem ka stanju biološkog terora, koji zapadne vlade sprovode nad sopstvenim građanima, u odsustvu bilo kakvog etičkog samoograničenja koje podrazumeva 1) upotrebu ivermektina kao sigurnog, jeftinog i efikasanog leka protiv kovida i 2) razvijanje klasične vakcine, sa dokazanom, sigurnom metodom zasnovanom na „inaktiviranom“ (mrtvom) virusu kao što su to uradili Kinezi. U međuvremenu, nadajmo se da će Kinezi postupati odgovorno u daljim istraživačkim naporima u pogledu iRNK genske terapije. [5], [6], [7], [8]

Pratite novac

U čijem je interesu korišćenje nacionalnog tela građana kao laboratorijskih pacova?

Istaknuto na ilustraciji (screenshot-u) sa sajta American Broadcasting Corporation (ABC): „Gejts, koji je investirao u tehnologiju vakcina 2015. godine, naglasio je važnost informacionih RNK (iRNK) vakcina koje će dovesti do završetka ove pandemije i eventualno onih koje će nastupiti u budućnosti.“ [9]

Teško da je Bil Gejts molekularni naučnik. Ono što Bil Gejts zapravo jeste, je narcis. Da li Bil Gejts razume da je iRNK eksperimentalna, nedovoljno proučena tehnika, za koju je vrlo moguće dokazati da je sve osim da je korisna za ljudsko zdravlje dugoročno gledano? Narcis se neće pozabaviti ovim pitanjem. Radi se o tome da se Bil Gejts igra Boga tako što svojim bogatstvom kupuje uticaj koji određuje politiku kovida na globalnom nivou, u okolnostima koje zahtevaju upotrebu eksperimentalnih, nedovoljno proučenih i/ili neispitanih lekova koji se mogu odobriti samo po hitnim ovlašćenjima, jer NISU dokazani kao bezbedni.

Ilustracija (screenshot) Svetske zdravstvene organizacije koja pokazuje da je Gejts Fondacija drugi najveći finansijer (posle SAD-a) SZO za 2018. i 2019. godinu, Gejtsov doprinos premašuje 500 miliona američkih dolara za taj period. [10], [11]

Laži ili propust

U međuvremenu, u Srbiji mediji prećutkuju efikasnost ivermektina, dok je upotreba eksperimentalnog Bamlanivimaba dozvoljena bez upozorenja o njegovom neistraženom / neispitanom statusu (ovaj autor je ove informacije poslao mejlom u nekoliko srpskih redakcija koje imaju izdanja na engleskom jeziku, bez potvrde ili odgovora), a tamo gde ne postoji ispitivanje eksperimentalne prirode injekcije iRNK protiv kovida, takođe dozvoljeno u Srbiji, čini se da postoji element pokvarenog licemerja kada vlast preti zatvorom zbog „lažnih vesti“ u vezi sa vakcinacijom, kada sama država prikriva informacije koje su građanima neophodne za donošenje informisanih odluka; jer je pravo širenje lažnih vesti dozvoliti građanima da steknu utisak da su iRNK „vakcine“ (genske terapije) bezbedne.

Istaknuto na ilustraciji (screenshot-u) sa sajta Telegrafa: „Oboje [ministarka pravde Maja Popović i ministar zdravlja Zlatibor Lončar] su se pozvali na Krivični zakonik, a on u članu 343 predviđa da onaj ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.“ [12]

U svetlu prethodnog, treba da zaključimo jednim ironičnim zapažanjem; kriminalni nehat se demonstrira širom institucija zaduženih za suzbijanje korona virusa (na globalnom nivou). Da li zbog korporativnih psiopa (propagande) koji manipulišu narcizmom u stanju političke podobnosti motivisane pohlepom ili vrebaju nekompetentnost, transcendentna korupcija je (iznad zakona) vežba nekažnjivosti u korporacijski-kooptiranoj-korumpiranoj državi. Ko treba da se uspaniči? Vođstvo u stanju razotkrivanja?

„Istina se zataškava, ne da bi se zemlja zaštitila od neprijateljskih agenata, već da bi se vlada zaštitila od naroda“ – Roj Hetersli

 

[1] https://www.modernatx.com/about-mrna

[2] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17007566/

[3] https://www.popularmechanics.com/science/health/a34787908/what-is-mrna-covid-19-vaccine-pfizer-moderna/

[4] https://www.fda.gov/emergency-preparedness-and-response/mcm-legal-regulatory-and-policy-framework/emergency-use-authorization#covid19euas

[5] https://ronaldthomaswest.com/2021/04/01/transcendent-corruption-corona-virus-part-one/

[6] https://theconversation.com/how-are-covid-19-vaccines-made-an-expert-explains-155430

[7] https://www.bloomberg.com/news/articles/2021-01-12/china-vaccine-going-global-with-four-different-efficacy-rates

[8] https://sputniknews.com/asia/202104121082602410-chinese-cdc-director-refutes-reportedly-claiming-chinese-vaccines-have-low-protection-rate/

[9] https://abcnews.go.com/Technology/bill-melinda-gates-foundation-announces-250-million-covid/story?id=74651890

[10] https://www.usnews.com/news/articles/2020-05-29/gates-foundation-donations-to-who-nearly-match-those-from-us-government

[11] http://open.who.int/2018-19/contributors/contributor

[12] https://www.telegraf.rs/english/3320196-those-spreading-fake-news-about-vaccines-and-vaccination-face-up-to-5-years-in-prison

 

*

Srbija

*

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

Bank of America - 1

Read in English

Možda je za ovaj esej najbolji uvod opis gde NEĆETE naći vođstvo i zašto. To je u američkom istorijskom kontekstu sa dodatim formatom pripovedanja koji potiče od američkih urođenika; gde su međusobno povezani metapodaci spojeni nitima, tako da osporavaju američki izraz zapadnih kulturnih pretpostavki. To će najbolje razumeti (i namerno im predstavlja izazov) oni prilično kompetentni u američkom istorijskom i društvenom kontekstu. Međutim, ovaj esej bi takođe mogao biti zanimljiv onim međunarodnim čitaocima koji žele da istraže bilo koji od nekoliko aspekata razvoja američkog karaktera (i stanje propadanja), a posebno bi ovaj esej trebalo da zanima Srbiju, imajući u vidu preuveličanu ulogu koju trenutno SAD igra u srpskoj istoriji.

O politici „nade“

„Nada je večita“ – cinizam je u obliku narodne poslovice. Zanimljivo je da su, prema iskustvu ovog autora, ovaj cinizam primenile ličnosti koje su uložile veliki trud i rad kako bi upravile američki državni brod u smeru sa lošom perspektivom. S tim u vezi, izraz se može posmatrati kao lična satira, uperena ka samom sebi, zasnovana na principijelnom delovanju; gde je nečija posvećenost traganju za onim što je ispravno i časno iz razloga odbijanja bilo kakvog kompromitovanja etike, u suštinskoj strukturi sopstvene države. Ova osoba, iako sigurno nije sama u tako principijelnom poduhvatu, izuzetak je, a ne pravilo.

Što se tiče drugog tipa ličnosti, onaj koji cinično iskorišćava „nadu“ jednostavnih, običnih ljudi, to jest sociopata u onome što predstavlja intrasocijalni odnos grabljivica-plen, „plen“ je taj kome je najpotrebnije da preispita gde se „vođstvo“ ukršta sa „nadom“. Ova misao je zasnovana na činjenici da smo stigli do mesta masovne manipulacije čovečanstvom, na dosad neviđenom nivou propagande, gde se vođe proizvode, bilo da bi prodavali „nadu“ ili u svrhu obojene revolucije (iskorišćavanje nade), između ostalog.

„Ogromna ekspanzija komunikacija u Sjedinjenim Državama dala je ovoj naciji najprodorniji i najefikasniji aparat za prenošenje ideja. Svaki stanovnik je neprestano izložen uticaju naše rasprostranjene mreže komunikacija, koja doseže u sve krajeve zemlje, bez obzira koliko su udaljeni ili izolovani. Reči neprestano udaraju u oči i uši Amerike. Sjedinjene Države su postale mala soba u kojoj se jedan šapat uvećava hiljadama puta“ – Edvard Bernajs, „Inženjerstvo saglasnosti“

Od Johana Gutenberga preko Markonija do Microsoft Explorer-a, za nešto manje od 600 godina, pozivajući se na sposobnost manipulisanja putem ljudske osobine, ateista Ričard Dokins je pokušao da objasni kao „mim“ (pojavni redosled razmene informacija koji se ne može odvojiti od ljudskog duha), moć alata sociopata za manipulisanje eksponencijalno se povećala.

Najobičnija „nada“ (običnih ljudi) je pogrešan naziv; trebalo bi je bolje izraziti kao „želju“ koja nije ni naročito novčana ni zlurada. To je želja za običnim, jednostavnim i smislenim životom, u kome čovek radi i biva nagrađen osećajem sigurnosti; životom, u kom bi trebalo da postoji mnogo malih zadovoljstava, koja su antiteza ličnom carstvu ili mnogim komplikacijama koje nosi dosezanje izvan zidova svog doma i granica svoje zajednice. Ova hipotetična osoba je (u modernoj zapadnoj mitologiji) opisana kao „so zemlje“ ili bi se moglo reći farmer, mlinar, pekar, prodavac … svi oni koji su poštovani u malom susedstvu, sa nekolicinom onih, ili ih čak i nema, koji teže državnim poslovima ili da sede u nekom senatu.

Zatim, manifestuje se „tamna strana“ pismenosti; poput kosmosa demonske kontrole gde „sloboda“ insistira na tome da slobodoumni (a ne slobodarski) korporativni neofeudalizam gura lice malih naroda u konzumerizam, dok se ne uguši duh, a sve što je razumno čini se da je van domašaja.

Počinje privlačnošću i zaljubljenošću; ideja „napretka“ je neizbežno stanje čovečanstva, i tako obični ljudi bivaju usisani u mašinu masovnih medija, gde zapravo neminovno postaju robovi dugova, zagrizavši mamac za samopoboljšanje kao svoju sudbinu.

Možda je najciničniji primer u istoriji kada su oslobođeni Crnci u Sjedinjenim Američkim Državama nagovoreni da se odreknu 40 hektara i mazge, kako bi se preselili na sever i radili u fabrici u kojoj je, u kratkom vremenskom periodu, za jednu ili dve generacije, kapital nestao iz upravo tih fabrika što je ove ljude ostavilo na cedilu, bez ikakve tržišne veštine, a samodovoljnost (lični suverenitet) sveden je na puko sećanje.

Vrlo kratko pre toga, tržišni krah 1857. godine koji je okrenuo naglavačke živote nebrojenih američkih belaca, koji su kupili „san“, a njihovu „nadu“ sveo na „veliko buđenje“ koje nije uspelo, osim da ubrza pretvaranje ekonomski raseljenih u nevoljni oslonac „Manifesta sudbine“. Ovaj osnovni temelj „Američke izuzetnosti“ („Američka izuzetnost“ američke imperije globalni je klon „Manifesta sudbine“ ili osvajanja urođenih naroda), gde je mim „nade“ nadahnute očajanjem, pogrešno nazvane „Veliko buđenje“ u društvenoj samoobmani, poslednji put viđen u hrišćanskim „preporodima“ koji su širili vojskom Konfederacije, koja je ubrzo potom poražena u agoniji građanskog rata; preteča onoga što bi lako moglo doći na globalnom nivou.

U proseku, oko sedamdeset i neku godinu, od Američkog rata za nezavisnost i kraha, preko reprize kraha i Američkog građanskog rata, do kraha berze 1929. i Drugog svetskog rata (američka istorija ne može da „poseduje“ Prvi svetski rat), do predstojećeg kraha i širenja ratova koji će spasiti imperiju 21. veka, još uvek nije viđena prava generacija „malih ljudi“ kojima je ispunjeno bilo koje obećanje u „potrazi za srećom“. Na kraju, svo bogatstvo, praktično sve, konfiskuje se u korist (profit) korporativnih ratnih huškača, više puta.

Prilike za trovanje stanovništva putem izuma Gutenberga, Markonija i Microsoft-a ne mogu se izbrojati, ali se mogu kvantifikovati u socijalnom smislu. Obični ljudi, koji žele samo poštenu priliku u jednostavnoj potrazi za srećom, upadaju, kroz nametnuta veštačka očekivanja koja se, jedno po jedno, iskorišćavaju zbog činjenice neizbežnog lažnog rezultata (zasnovanog na lažima), u dužničko ropstvo sa svim pratećim implikacijama, u okolnostima gde se obični, lakoverni građani instinktivno plaše za svoju budućnost, a mnogi od njih otupe ili još gore: postanu nasilno besni cinici. Pogledajte „preporod“ oličen u političkoj ličnosti Trampa i onoga šta će na kraju postati napredno-liberalni pokret, koji redovno truju oličenja „nade“ Baraka Obame, „opekotine“ Sandersa i politički korektnih zahteva (samoobmane) Aleksandrije Okasio-Kortez sa dve glavne baze (i nekoliko podbaza) kojima manipulišu do granice drugog američkog građanskog rata.

Konzervativci američkih crvenih država vođeni su dubokim (sujevernim) konzervativizmom iz daleke prošlosti zbog istinskog podsvesnog straha od nametanja „liberalne“ kulturne revolucije; liberali plavih država postaju radikalizovani (u netolerantnu „budnost“), jer percipiraju pretnju revanšističkim konzervativizmom, koji im zauzvrat nameće ono što smatraju arhaičnim društvenim vrednostima. Bez obzira na to koja strana prevlada, policijska država pobeđuje (dok se sve konačno i potpuno ne raspadne).

„Tiranin, da bi se držao svoje moći, potiskuje svakog nadmoćnog mislioca, uklanja dobre ljude, zabranjuje znanje i prosvetljenje, kontroliše svaki pokret građana i, održavajući ih u trajnom ropstvu, želi da se naviknu na podlost i kukavičluk, ima svoje špijune svuda da slušaju ono što se govori na sastancima, širi nesuglasice i klevete među građanima i time ih moralno osiromašuje, a dužan je da ratuje kako bi držao svoje podanike zaokupljenima i nametnuo im trajnu potrebu vrhovnog vođe “ –Aristotel

„Otkriće“ Dokinsa (mim) bilo je već odavno poznato u posmatranju ljudi; i za kratko vreme (u više navrata), zatrovani Gutenbergovim izumom, u primeru američkih generala Li i Džeksona, ciničnom manipulacijom verskim traktatom u moralne svrhe (podsticanje lažnog duha ili „veliko buđenje“) zlosrećnih vojski, koje su služile maltene samo za „preobraćanje“ južnjačkih vojnika SAD-a da postanu oni koji „veruju u Bibliju“, zagorčali su i uneli netrpeljivost u posleratnu društvenu atmosferu, što je postalo Kju Kluks Klan-ov Jug.

Ako je zapadno hrišćanstvo istorijski služilo za manipulisanje, postoji mali kontrast kada je „Prosvetiteljstvo“ poslužilo malo više od toga što je zatočilo običnog čoveka u samoiluzornu zamku lične slobode, zagarantovanu prevarama još od svog nastanka; ništa drugačije od farmera koji se ne može se osloboditi kiše, mlinara koji se ne može osloboditi farmera, pekara koji se ne može osloboditi mlinara, niti se male trgovine mogu osloboditi pekara. Svaka živa osoba u zapadnoj kulturi koja zamišlja da je nezavisna (ne uzimajući u obzir prethodno navedeno) ne primenjuje ništa više od onoga što je opisano u proteklih 2500 godina posmatranja:

„Njihov sud se zasnivao više na slepim željama, nego na bilo kakvom zvučnom predviđanju; jer je navika čovečanstva da nepromišljenoj nadi poveri ono za čim čezne i da suverenim razumom odbaci ono što im se ne sviđa“ -Tukidid

Vođstvo u vreme krize ne bi trebalo da potceni zlo kojem se čovečanstvo koje „napreduje“ pokorilo. Biti „osvešćen“ trebalo bi da bude sinonim za razbijanje iluzije o „nadi“, kada se radujemo onome što je mogućnost. Struktura koju je čovečanstvo izgradilo, posebno oni koji su usvojili zapadni model, daleko je od istinskog razumevanja šta znači zavisiti od kiše. Kada teret ove strukture dostigne tačku da slomi vlasnika prodavnice, i otkrije se da je potporna struktura prodavca (farmer-mlinar-pekar) nestala, u okolnostima kada farmeri, mlinari i pekari iz zajednica brzo postaju relikvije sećanja, inteligentno raskrinkavanje onoga što predstavlja opipljivu laž, trebalo bi da bude primaran fokus (pre propasti). Ako se kičma zajednice ne očuva netaknutom, a ne može se računati da će Bayer AG, Singenta i DowDuPont zaštititi ekonomski suverenitet bilo koje zajednice, a kamoli nacionalnu bezbednost hrane bilo koje nacionalne države, neće postojati kičma, jer multinacionalne korporacije nisu kičmeni stub, već više podsećaju na ljušturu.

Pravi lideri ne mogu biti lažovi, oni ne manipulišu običnim građanstvom suprotno od interesa zdrave zajednice i ne skrivaju stvarnost. Religija to čini, bilo da su to religije nauke i prosvetiteljstva, ili religija politike rimskog cara, koja oblikuje hrišćanstvo u instrument države, u kojoj je mudrost istorijskog Isusa hrišćanske kulture sahranjena Pavlovim izumima koji potiču iz grčkog paganstva, ili tačnije, krvnim žrtvama „misterioznih religija“ tog doba. Isus vas ne može spasiti, ali ako posvete pažnju njegovim autentičnim učenjima (npr. Beseda na gori), to može pomoći ljudima da se spasu.

I na kraju, vođstvo u vreme krize ne treba crpsti iz modela koji je proizveo krizu, to jest iz modela korporativne sociopatije. Ako postoji istinski duh koji će se manifestovati u takozvanom „dobu slobode“, koje je postalo medijsko igralište sociopata, to mora biti organski duh, koji neguje organsku inteligenciju po uzoru na poslovicu američkih urođenika:

“Duh nadahnjuje um čoveka, da bi znao šta da radi”

Razbijajući ljudima iluziju o „nadi“, pravo vođstvo će poslati Microsoft Explorer do đavola, ukazujući zajednici na inteligentno raskrinkavanje korporativnih struktura u procesu povratka na samodovoljnost; gde su napori izvan zajednice, čiju kičmu čine kiša-farmer-mlinar-pekar-prodavac na kraju neodrživi, naročito oni odvažni, „puste želje“ poduhvati korporativnog konzumerizma koji guše duh ljudi, u procesu razaranja kičme zajednice.

*

Serbia/Srbija

© 2021 Ronald Tomas Vest (Ronald Thomas West)

 

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

U procesu pristupanja Evropskoj uniji, koja je apsorbovala bivše socijalističke države, postoji „trik poglavlje“ koje se otvara, i odmah zatvara, kao puka formalnost. To je poglavlje 26 koje se tiče „Kulture i obrazovanja“, gde je dato obrazloženje zašto je ovo poglavlje samo formalnost:

“oblast kulture i obrazovanja ne podrazumeva zajedničke kriterijume za usklađivanje sa EU, a samim tim ni merila za zatvaranje.”

Ako kulturu ostavimo po strani, na prvi pogled bilo bi neobično što ne postoji merilo Evropske unije za usaglašavanje ili zahtev za određenim obrazovnim vrednostima ili standardom. Razlog postojanja ovog neobičnog izostanka nesumnjivo bi iznenadio (ili izazvao poricanje) kod onih koji se najviše bave obrazovanjem, češće bi iznenadio prosvetne radnike u manjoj zajednici, a izazvao poricanje kod akademika na nacionalnom političkom nivou. Kratko objašnjenje ovog neobičnog izostanka je, ako bi postojao standard Evropske unije sa kancelarijom i vezom sa onim političkim nameštenjima kojima je dodeljen zadatak obrazovnih vrednostih unutar različitih vlada nacionalnih država, ovo bi pružilo opipljiv cilj, koji je nepoželjan za plan zapadnoevropskih obaveštajnih agencija u nastojanju Evropske unije da te države prilagodi određenoj perspektivi; uz napomenu da su društvene perspektive značajan deo valute nekoliko profesionalnih propagandista obaveštajnih agencija.

Ova kratka obaveštajna procena detaljno opisuje nevidljivo (većini običnih građana) potkopavanje obrazovanja u evropskim, bivšim socijalističkim državama, od strane spoljnih špijunskih agencija, prvenstveno Nemaca, u njihovom naporu da povrate imidž i steknu uticaj.

Civilno društvo „nevladinih organizacija“ (NVO) ima dugu istoriju kao paravan kroz koji se sprovode razni oblici špijunaže. Obično se ova vrsta špijunaže sprovodi regrutovanjem „ćelija“ u okviru organizacija, u kojima mnogi ili čak većina zaposlenih u NVO nisu upućeni, ali naslućuju da postoji tajna organizacija namerno umetnuta unutar njihove organizacije.

Ove nevladine organizacije, koje deluju izvan zapadne Evrope, tesno su isprepletene tapiserije, gde su svi aspekti oblikovanja „političke kulture“ bivših socijalističkih država pažljivo i vešto izrađeni, da bi dobili podršku javnosti u pokretanju nacionalnih država putem povratne sprege, gde „kultivisanje“ i „oblikovanje“ stranog cilja nije jedini zadatak; već je i propaganda za stanovništvo država iz kojih potiče socijalna subverzija takođe važna za cilj. Model za postizanje ovoga je istorija evangelizacije u zapadnom hrišćanstvu; donošenje „dobrih vesti“ (jevanđelja) neverniku malo se razlikuje u socijalnoj psihologiji zapadne Evrope od „reformisanja“ bivših socijalističkih država.

Primer za to može se naći u nemačkoj nevladinoj organizaciji, N-OST, medijskom koncernu za „razvoj demokratskih medija u istočnoj Evropi“ koji je povezan sa pravim konglomeratom paravana špijunskih agencija, uključujući Nacionalni fond za demokratiju CIA-e, ne samo nemačko ministarstvo spoljnih poslova, već posebno Konrad Adenauer Siftung koji zajedno sa Hrišćansko-demokratskom unijom Angele Merkel čini politički aparat koji obučava i „rehabilituje“ nacistički SS slaveći antiruske radikale koji su srušili vladu Ukrajine 2014.

U špijunaži, postoje tri osnovna sredstva za prodor i / ili korišćenje neprijateljske organizacije u svoju korist:

1) Pridobijanje zaposlenog na neki način kao što je ucena, seks, podmićivanje ili pozivanje na psihološku slabost poput rada na nečijoj savesti ili ideologiji, i ubeđivanje da postane imovina vaše organizacije (agent / izdajnik)

2) Postavljanje vlastitog službenika u organizaciju kao zaposlenog (špijuna)

3) Korišćenje psihologije i dezinformacija kako bi ubedili osoblje organizacije da radi u vašu korist i / ili počine dela protiv sopstvenih interesa (lažna zastava / prodaja)

Uobičajeno bi bilo da se svaki od ovih pristupa procenjuje pojedinačno i u različitim kombinacijama i / ili varijantama prilikom planiranja operacije. Ova procena započinje trećom metodom, budući da se odnosi na obrazovanje i nastavnike u ciljanoj državi.

Prodor (i zaklon) strategije špijunske agencije nalazi se u praksi NVO-a da ciljaju na i manipulišu studentima i osobljem univerziteta koji nisu svesni toga i daljim (krajnjim, političkim) ciljevima kroz praksu empatije putem socijalizacije i srodne obrazovne „obuke“ koja zapravo manipuliše psihologijom, da bi se „oblikovale“ simpatije ljudi putem onoga što bi se moglo nazvati „mekim kultivisanjem“ predrasuda. Špijunskim jezikom, ovo je gajenje „agenata“ (koji nemaju ni najmanju predstavu šta im se događa) pod lažnom zastavom „rasprodaja“. Poenta je u tome, kada ste oblikovali nečiju psihologiju da postane sredstvo za vašu strategiju u, na primer akademskoj zajednici, imate savršenog „mandžurijskog kandidata“, bez obzira na to da li je taj diplomirani student tokom svog obrazovanja i karijere postao profesor ili činovnik, nevladina organizacija ga je oblikovala, a da on toga nije svestan, u radno sredstvo za stranu obaveštajnu agenciju.

Kada strani interes stvori dovoljno ovih „oblikovanih“ mentaliteta u ciljanim državnim institucijama, on postaje samoreplikujući društveni organizam, koji započinje svoj život i vremenom postaje sve veći fond talenata pomoću kojeg, na primer, univerziteti preoblikuju istoriju ili postižu druge ciljeve. Do nekog trenutka u ovom procesu, ako sve ide po planu, veći deo ključnog rukovodstva u obrazovanju, na vrhu socijalne strukture ciljane institucije, postaće strano sredstvo u svrhu manipulisanja interesima ciljane države.

Najskrovitije (i najvažnije) od ovih NVO su one koje se bave obrazovanjem, primenjujući „dugu igru“, idući za studentima univerziteta, gde se inteligentnija, ali i povodljiva omladina, izlaže uticaju i legalnom obliku podmićivanja putem stipendija i obrazovnih mogućnosti u inostranstvu, gde će ove buduće „ručno birane elite“ naučiti da služe spoljašnjim interesima, a suprotstavljenim njihovim sopstvenim nacionalnim interesima. Možete videti ove programe kako se oglašavaju putem izjava o misijama koje su od nedavno dostupne preko Konrad Adenauer Siftung (KAS).

„Sarađujemo sa državnim institucijama, strankama, organizacijama građanskog društva, kao i odabranim elitama, izgrađujući usput snažne partnerske odnose. Posebno stremimo da ojačamo političku saradnju u oblasti razvoja saradnje na nacionalnom i međunarodnom nivou na temelju naših ciljeva i vrednosti.“

„Kako bismo razgovarali o važnim društvenim pitanjima i stavili ih na politički dnevni red, KAS organizuje konferencije, panel diskusije i predavanja. Pored toga, organizujemo seminare, radionice i simulacione igre kako bismo ispunili naše ciljeve u vezi sa političkim obrazovanjem, konsaltingom i obukom.“

„KAS … deluje u čvrsto povezanoj mreži institucionalnih partnera. Među njima su [parlament], predsednička administracija, kao i … strukture političkih partija, nevladine organizacije, univerziteti i istraživački centri.“

To su pažljivo izrađeni programi „lažne zastave“ u kojima se buduća inteligencija ciljane nacionalne države pažljivo prilagođava kulturnim perspektivama, o čemu vode računa inicijativne agencije ili strane tajne službe.

Na primer, Konrad Adenauer Siftung ima kancelariju u Beogradu od 2001. godine. Ova organizacija gaji akademike u Srbiji već skoro dvadeset godina; gde je štićenik KAS-a koji je 2005. godine diplomirao na univerzitetu verovatno veteran sa 15-godišnjom karijerom jedne ili druge državne institucije, političke stranke, univerzitetskog akademika ili direktora. Sve ovo su ljudi čija je psihologija i perspektiva „oblikovana“ tako da odgovara perspektivi zapadne Evrope, sa „mekom predrasudom“ nastalom pozivanjem na „sofisticiranost“ i „superiornost“ zapadnoevropskog obrazovnog modela i postojećih univerziteta, na kojima će istočnoevropska akademska omladina biti zavedena stanovištem koje je štetno za njegov ili njen nacionalni interes.

Ukratko, ovo je vešt oblik zavođenja, tipičan za psihološke operacije tajnih službi, koje se igraju sa egom putem laskanja, začinjeno prilikama, kroz, između ostalih, formalna udruženja „jednakih sa jednakima“, navodnog odnosa vaspitač sa vaspitačem. Upletena laž je jednostavna; „Ovo je dobro za čovečanstvo, dobro je za vašu naciju i dobro je za vašu karijeru.“

Iz ovog pažljivo odgajenog „fonda talenata“ narcizma, biće urađena procena pojedinaca kako bi se utvrdilo ko će najbolje odgovarati određenim „gambitima“ koji će biti načinjeni u subverziji ciljanog većeg društva. Neki će biti skloni tome da iskreno „veruju“ u svoju „misiju“, bez obzira na to što simptomi ukazuju na obrnut slučaj u stvarnosti (poricanje). Drugi bi mogli pokazati slabost karaktera što ostavlja prostor da se u budućnosti ta osoba zarobi mitom ili drugim oblikom korupcije i zadrži potencijal za ucene. Seks je isprobana i potvrđena formula, posebno beleženje susreta neotkrivenih homoseksualca, gde se prilika da se jedan od njih uvede u seks sa maloletnim partnerom smatra „vrhunskim“ razvojem „talenta“. To su ljudi kojima će biti omogućen otvoreniji pristup “moći“, bilo pozivom na diplomatska društvena dešavanja ili drugim sredstvima.

Taj „premijum talenat“ će zatim biti postavljen što je moguće bliže vrhu političkih struktura; ali ne bi nužno trebalo da bude, na primer, „ministar“ ili njegov direktni pomoćnik. Ponekad je poželjno da ove položaje moći zauzimaju manje inteligentne (i intelektualno nesigurne) političke persone, na koje se može uticati, ali su i potrošne u slučaju kada, ako željeni ishod zakaže, sposobnost odgajenog talenta da utiče na događaje ostane netaknuta i dostupna za neku buduću poziciju uticaja i rada.

U slučaju da, na primer, srpski ministar obrazovanja postane meta običnih prosvetnih radnika (nastavnika i činovnika nižeg nivoa) zbog neke naizgled nekompetentnosti, kao što je istorijski revizionizam u udžbenicima koji su dostupni za kupovinu školama, uzeti zajedno sa novim kompjuterizovanim administrativnim alatima obrazovnog sistema nabavljenih od stranih preduzeća, kao što je to Sindikat prosvetnih radnika za Moravički okrug naveo kao slučaj u Srbiji u proleće 2020. godine. Da su razlozi prosvetnih radnika za pobunu bili potkrepljeni i pobuna bi bila uspešna s otpuštenim ministrom obrazovanja, a zapravo se dogodilo to da je samo jedna zmijska glava odsečena nečemu što predstavlja Meduzu; jer pobunjeni prosvetni radnici vertikalno posmatraju horizontalnu konstrukciju. Zbog ove činjenice, velike su šanse da će svaki sledeći politički subjekt koji stupi na mesto ministra zavisiti od istih sredstava povezanih sa ministarstvom ili ubačenih u njih, što dovodi do još jedne manifestacije glave iste Gorgone.

U međuvremenu, kontraobaveštajne službe biće uglavnom usredsređene na vojna pitanja, u okolnostima kada će obrazovanje, iako možda nadgledano u smislu klasične špijunaže (špijuni), uglavnom biti ostavljeno da funkcioniše „normalno“. Većina gajenih agenata u ovom sektoru u suštini nisu upoznati sa sopstvenim ulogama, a oni koji su ucenjeni i / ili dobrovoljne izdajice, smatraće se kao manja pretnja kada analiza troškova utvrdi da bi raščišćavanje i obezbeđivanje obrazovanja bili prevelika cena; jer će optužbe i rezultujući zakonski mehanizmi, o kojima bi se histerično izveštavalo u zapadnim propagandnim mašinama, biti prikazani u svetlu „političkih progona“ koji državu izlažu međunarodnim sudskim postupcima.

U osnovi, ono što su razradile tajne službe zapadnog sveta je uglavnom legalni metod oblikovanja budućnosti država poput Srbije; putem uticaja u obrazovanju u obliku zakonskog podmićivanja kroz socijalizaciju, stipendije i druge „privilegovane“ mogućnosti, negujući perspektive u akademskoj zajednici. Ruski metod rešavanja okolnosti ove prirode nedavno je zahtevao da se strane NVO registruju kao agenti i ograniče svoje aktivnosti; čak idući toliko daleko da zabrane neke organizacije. Ali Rusija nema pretenzije da se pridruži EU, a EU ima malo efikasnih alata za prinudu u Rusiji.

Kada je u pitanju istorijski revizionizam, to će biti na tanjiru u sve širem meniju oblikovanja buduće perspektive Srba; u tom slučaju treba primetiti kako je istorijski revizionizam oslonac zapadnoevropske strukture sa kratkim primerom nikoga drugog do samog Konrada Adenauera.

„Braća Dales su bili izdajnici“ – sudija Vrhovnog suda SAD Artur Goldberg

Džon Foster Dales, državni sekretar (ministar spoljnih poslova) Dvajta Ajzenhauera, i njegov brat, direktor koji je najduže služio u CIA, Alen Dales, bili su predratni (Drugi svetski rat) poslovni partneri sa Trećim rajhom.

U godinama neposredno posle rata, obojica su imala ključnu ulogu u rehabilitaciji mnogih najopasnijih ratnih zločinaca Rajha, u partnerstvu sa vladom Konrada Adenauera. CIA, u vreme Alena Dalesa, je spasila, u velikoj meri, obaveštajni aparat Istočnog fronta Trećeg rajha i zajedno sa angažovanjem najmanje stotinu bivših oficira SS-a i Gestapoa, stvorila „Gelen organizaciju“ (nazvanu po njenom komandantu, Rajnhardu Gelenu, Hitlerovom šefu antisovjetske obaveštajne službe i najvećem ratnom zločincu), koja je potom dodeljena Konradu Adenaueru kao nemačka posleratna tajna špijunska služba ili BND (Bundesnachrichtendienst). Konrad Adenauer je i sam bio saučesnik u pomilovanju osuđenog ratnog zločinca Alfreda Krupa, koji je je primenjivao robovske uslove rada (uglavnom Rusa) pod nadzorom Gestapo-a u svojim fabrikama, koje su snabdevale nacističku ratnu mašinu. Krup je pušten iz zatvora i vraćeno mu je lično bogatstvo.

„Poglavlje kolektivne krivice za militariste, zajedno sa aktivistima i korisnicima nacionalnog socijalističkog režima, mora biti završeno jednom i za svagda. Mislim da sada treba da završimo sa ovim raskrinkavanjem nacista“ – Konrad Adenauer

Ništa od ovoga nije štampano u zapadnoevropskim istorijskim knjigama, slučaj istorijskog revizionizma koji prikriva lažnu „rehabilitaciju“ nacista.

Istovremeno, „ambasador“ Arndt Frajtag fon Loringhoven, bivši pomoćnik direktora nemačke tajne špijunske službe (BND) i donedavni šef obaveštajne službe NATO-a, sin je Hitlerovog poslednjeg službenog obaveštajnog oficira Berndta Frajtaga fon Loringhovena. Više je nego ironična simbolika konteksta koji se provukao u onlajn obrazovanju koje je sprovela srpska država, da je NATO zapravo „mirovna organizacija“.

„Nema ni najmanjeg razloga poistovetiti nacionalizam, što je želja naroda da bude ono što jeste, sa imperijalizmom, što je želja naroda da spreči druge narode da budu ono što jesu“ – Siseli Izabel Ferfild

Uprkos pronicljivom zapažanju Ferfildove (u možda najboljoj obaveštajnoj proceni ikada napisanoj o Balkanu – Crno jagnje i sivi soko) u vezi sa stvarnom prirodom nacionalizma, savršeno je predvidljivo da bi svaki pokušaj srpskih prosvetnih radnika i političara da isprave ovu okolnost ispunio imperijalističke ambicije NATO-a i EU kojom dominira Nemačka, propagandnim optužbama za „nacionalizam“, oslikavajući sve srpske rodoljube jednim kistom, jednom rečju koja je postala oružje; bez obzira na karakter pojedinaca. Drugim rečima, trubeći reč „nacionalista“ i upirući prstom, zapadnoevropska propagandna mašina će poslati poruku sopstvenim narodima „ovi Srbi se ponašaju kao pavijani koje treba postaviti na svoje mesto“, odnosno oni koji su bliski pravim nacistima, prikrivajući sopstvenu istoriju i motivacije, optužiće Srbe da se ponašaju kao nacisti.

„Dajte mi dete do njegove sedme godine i nije me briga ko će ga posle uzeti“ – Ignasio de Lojola

Ova izjava, koja navodno pripada „učitelju“, osnivaču Društva jezuita, od najveće je važnosti za kontekst ove situacije. Ako Srbija, kao što je planirano zajmom Svetske banke od pedeset miliona evra, nastavi sa obaveznim državnim obrazovanjem od navršenih tri godine sa onom vrstom spoljne „stručnosti“ zabeležene u gore navedenoj proceni, osvajanje nacionalnih država od strane zapadnog carstva biće dovršeno. Kao posledica toga, sposobnost Srbije da proizvede genija biće ugašena. U dosadašnjem obrazovnom modelu, u kom dete započinje redovnu školu uzrasta 6-7 godina, iako sigurno nije dostupno svima prema porodičnim okolnostima, postoje deca predškolskog uzrasta koja će istraživati i razvijati um na načine koji ukazuju na buduće kreativne genije koji isključuje jednoobrazno obrazovanje koje počinje sa tri godine. Dete prirodno obdareno inteligencijom, koje tokom dana čuvaju bake i deke, što može, s vremena na vreme, nekako podsećati na metod Marije Montesori, ili na drugi prirodni razvoj pametnog dečjeg uma, mapiranje uma na način koji otvara vrata budućem geniju. Ova prilika im je otrgnuta.

Konačno, završni udarac obrazovanju u Srbiji već je u zamahu; gde je školama ukinuto pravo na disciplinsku metodu, a „liberalna“ metoda dopušta neposlušnost i nepoštovanje sa ciljem ometanja nastave, časova i kvaliteta obrazovanja, ne samo da pljačka pristojne učenike, već će oterati iz srpskog obrazovnog sistema mnogo budućih bistrih i posvećenih umova ili onih strastvenih profesionalaca koji su zaista posvećeni deci. Nakon toga, jedino kvalitetno obrazovanje biće ono privatno obrazovanje koje je dostupno eliti.

Za ponovo oživljeno Nemačko carstvo potrebno je neuko srpsko građanstvo.

Konrad Adenauer: Čovek koji je rehabilitovao Naciste (Nemački federalni arhiv)
*

Serbia/Srbija

© 2021 Ronald Tomas Vest (Ronald Thomas West)

 

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

English section beneath the Serbian – updated 13 July 2021

Kao rezident Srbije, otac dece srpskog državljanstva, ovi eseji su moj doprinos toliko željenoj čistoj i etičnoj budućnosti, ne samo moje porodice, već i svih običnih, svakodnevnih Srba, kojima se većini divim, zbog njihovih iskrenih zapažanja i čestitosti. U svojim zapažanjima o Srbiji vidim mnoge probleme, ali i realne mogućnosti. Prvih sedam eseja (boldirano) uvršteni su u veću kolekciju, koja je prevedena na srpski jezik i biće izdati kao knjiga 2021. godine. Ostali eseji (oni koji nisu uvršteni u predstojeći rad), koji bi trebalo da su zanimljivi ili zabavni, biće postavljeni s vremena na vreme, ispod boldiranih linkova. Zaključne napomene mogu se naći ispod svih postavljenih radova.

Vođstvo u vreme krize

Obrazovanje i špijunaža

Crnogorska retrospektiva satira

Privatizacija za lakoverne

Srpski kralj

Pismo Patrijarhu Srpskom

Rekao sam Ne: Samoobmana i samoodbrana Aleksandra Vučića

Hronologija Alfe

*

Filozofski brabonjci Slavoja Žižeka satira

Pitanje za dvorsku ludu 

Vilijam Berns – Direktor CIA-e

Makrokosmička zapadna propaganda za pranje geopolitičkih zločina

Srpsko rešenje za Kosovo (predloženi nacrt)

iRNK: „To je genska terapija, a ne vakcina“

Kovid: Suzbijanje naučnih kontra-narativa

Kovid vs grip: Gde je kosa, alatka Smrti, u 2020-2021?

Transcendentna korupcija i korona virus prvi deo

Transcendentna korupcija i korona virus – drugi deo

Kada se zapadna kultura okrenula kanibalizmu

Nekažnjenost i Međunarodni krivični sud

Veliki masakr Yebite ssse (satira)

Metamorfoza

 

Srpska utopija

Razmišljajući o svojoj mogućoj budućnosti kao građaninu Srbije (ako bi to korumpirana država dozvolila), čini mi se prikladnim da sredim svoj politički stav. Bio bih „kvalifikovani“ rojalista koji apsolutno NE bi podržao obnovu dinastije Karađorđević. Trenutno, uzimajući u obzir srpsku istoriju i mentalitet i ono što bi moglo funkcionisati, buduća Srbija, pretpostavljam, izgledala bi otprilike ovako:

Srpski kralj bi bio rođen u Srbiji, u potpunosti upućen i oblikovan srpskom kulturom i istorijom, školovan u Srbiji i biran (jednom) plebiscitom, a njegov naslednik (koga bi kralj lično imenovao, naslednik kraljevske loze, u srodstvu ne daljem od drugog kolena) mora biti potvrđen plebiscitom nakon sukcesije. Bilo koji pripadnik kraljevske loze koji se venča sa državljaninom druge države, bio bi diskvalifikovan. Srpska kraljica koja to postane udajom za kralja Srbije, morala bi biti rođena u Srbiji, od roditelja državljana Srbije, dobrog karaktera, a tokom celog života bi živela u Srbiji (trebalo bi da se uda iz ljubavi, a ne zbog društvenog položaja).

Kralj i patrijarh bili bi stalni ministri (bez obzira na vlade koje dolaze i odlaze) i imali bi moć da zbace celu vladu, uključujući predsednika i premijera; kada se njih dvojica usaglase da je to iz razloga političkog zastoja zaglavljenog u trajnim ili osvetoljubivim raspravama. Svaki od njih dvojice, pojedinačno kralj ili patrijarh, imao bi moć da stavi veto na predloženi zakon ili politiku, koji nisu utvrđeni ustavom.

Predsednik ili premijer ili većina parlamentaraca imala bi moć da sazove plebiscit za uklanjanje kralja, ali ako plebiscit ne uspe, osoba(ma) koje pozivaju na plebiscit biće zabranjeno bavljenje politikom za ceo život.

Vlada se ne sme zbaciti samo zbog činjenice da vodi raspravu o tome da li je potrebno pokrenuti plebiscit za uklanjanje kralja.

Vladu ili kralja za koje se utvrdi da su se služili obmanom, da bi zaobišli tesne principe utvrđene u prethodna tri paragrafa, ukloniće senat građana, a oštećena strana će biti obeštećena, a počinioci krivično gonjeni zbog državne izdaje. U okolnostima kraljeve smene, senat će vanredno zasedati i ispitati ovaj paragraf i, ako je potrebno, postupati po njemu pre imenovanja novog kralja.

Kralj koji je nacionalnim plebiscitom uklonjen, doživeo bi da njegova porodica izgubi svako pravo na nasledstvo, a nova kraljevska porodica ustanovljena izborom novog kralja, od kandidata koje je nominovao senat uglednih građana.

Ovaj „građanski senat“, sastavljen od uglednih ličnosti konsenzusom opštine, trebalo bi da se sastane jednom u dve godine pred očima javnosti i otvori ga pitanjem: Da li sveštenici naše zajednice pokazuju naše pravoslavno verovanje „Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego što je to bogatom čoveku da uđe u carstvo Božije?“ Ako je odgovor negativan u 10% ili više zajednica, Patrijarh će biti obavešten da se njegovo sveštenstvo razmeće Roleks satovima, vozi vrhunske automobile, posećuje zabave na jahtama i slično. U ovom slučaju, kada je patrijarh obavešten, ako će, i nakon dve godine, ovaj građanski senat ponovo utvrditi da je 10% sveštenika korumpirano, patrijarh će biti suspendovan sa ministarske funkcije u vladi, s tim da će samo kralj imati moć da zbaci celu vladu, dok narednih godina građanski senat ne otkrije da je crkvena korupcija utihnula i dok Patrijarh ne bude vraćen na mesto ministra.

Nacionalne političke partije bile bi zabranjene, zapravo bi političke stranke bile strogo ograničene na lokalne opštine, a multinacionalnim korporacijama bi bio zabranjen bilo kakav uticaj u oblasti politike (bez plaćenih lobista).

Opštine bi trebalo da imaju moć da zatvore svoje korumpirane građane i one posetioce koji mogu biti saučesnici u korupciji, bez mogućnosti žalbe višem sudu; osim ako građanski senat utvrdi da je tužilaštvo samo po sebi korumpirano, u tom slučaju će sve stranke za koje se utvrdi da su korumpirane (policija, sudija, lažni svedok itd.) služiti kaznu nepravedno izrečenu žrtvi.

Policija i sudije ne mogu biti nametnuti zajednici u kojoj nisu rođeni, osim ako zajednica ne zatraži antikorupcijsku pomoć od senata građana. Senat može, po sopstvenom nahođenju, zasedati kao vrhovni sud za krivično gonjenje i osuditi kaznom zatvora nacionalne ličnosti (osim vladajućeg kralja ili patrijarha) koji dovode nacionalni ugled Srbije u loše stanje lošim ponašanjem ili izuzećem od kazne.

Građanski senat može, po svom nahođenju, ograničiti (limitirati) fond talenata iz kojeg se crpe neministarska nacionalna vladina imenovanja; na primer, od ambasadora ili bilo koje druge funkcije može se zahtevati da ispunjavaju određene kriterijume (koje određuje senat).

Korporacijske karijerne ličnosti, od lokalnog do nacionalnog nivoa, biće zabranjene u vladi. S tim u vezi, nacionalni resursi ne smeju biti u vlasništvu privatnih strana (npr. električna mreža), a zločini protiv životne sredine smatraće se zločinima protiv srpskog naroda.

„Najopasniji čovek za bilo koju vladu je čovek koji je u stanju da sam promisli, ne obazirući se na prevladavajuće praznoverje i tabue. On gotovo neizbežno dolazi do zaključka da je vlada pod kojom živi nepoštena, suluda i nepodnošljiva “– H.L. Menken

Ono što je sigurno, Srbi bi morali da nadmaše Sjedinjene Američke Države!

Ronald Monarhist: utvrdio da su narodne dvorske lude imune na krivično gonjenje zbog njihovih satiričnih ludosti.

„U svakoj demokratiji, etika, samokontrola, tolerancija i poštenje uvek će zauzeti drugo mesto u odnosu na narcizam, pohlepu, zatucanost i uznemiravanje, makar samo zato što su ljudi koji igraju po pravilima u bilo kojoj demokratiji u nepovoljnom su položaju u odnosu na one koji lako krše pravila u svoju korist “ – Ronaldova maksima

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

*

As a resident father of Serbian citizens, these essays are a contribution towards a much desired clean & ethical future for not only my family but for all of the common, everyday Serbians, the majority of whom I admire for their straightforward observations & honesty. In my observations of Serbia, I see many problems but also real opportunity. The first seven of these essays (in bold type) are included in a larger collection being translated into Serbian for submission to a publisher in 2021. Other essays (those not included in the forthcoming work) that should be interesting or entertaining will be posted, time to time, beneath the links in bold. Concluding remarks may be found beneath the entirety of these posted works.

Leadership in Time of Crisis

Education & Espionage

A Montenegro Retrospective satire

Privatization for Dummies

A Serbian King

A Letter to the Patriarch

“I Said No” The Self-Defeat of Alexandar Vucic

A Whistle-Blower’s Odyssey of Survival

*

The Philosophical Dingleberries of Slavoj Žižek satire

Question for a Court Jester

CIA Director William Burns

Macrocosmic Western Propaganda Launders Geopolitical Crimes

Serbia’s Kosovo Solution

mRNA: “It’s Gene Therapy, Not A Vaccine”

Covid: Suppression of Scientific Counter-Narratives

Covid vs Flu: Where is the Grim Reaper’s Scythe in 2020-2021?

Transcendent Corruption & Corona Virus part one

Transcendent Corruption & Corona Virus part two

When Western Culture Turned to Cannibalism

Impunity & The International Criminal Court

The Great Phuc Uuus Massacre (satire)

Metamorphose

 

A Serbian Utopia

Having thought about my possible future as a citizen of Serbia (if the corrupt state were to allow this), it seems apropos to sort my political position. I would be a ‘qualified’ royalist who absolutely would NOT support restoration of the Kara-George dynasty. At present, taking into account Serbian history & mentality and what might work, the future Serbia I imagine would look something like this:

A Serbian King would be born in Serbia, fully shaped by and informed in Serbian culture & history, educated in Serbia and elected (one time) by plebiscite and his successor (the King’s personally designated royal heir, not to reach farther than a 1st cousin’s son) must be confirmed by a plebiscite upon succession. Any royal marrying a citizen of another state would be disqualified. A Serbian Queen by marriage to a King of Serbia, shall be born in Serbia, of Serbian citizen parents, of known good character, and lived in Serbia throughout her life (should be married for love, not social position.)

The King and Patriarch would be permanent ministers (no matter governments that come and go) and have the power to throw out an entire government, president & prime minister included; when the two agree this is necessary for reasons of political stasis locked into perpetual or vindictive arguments. Either one, King or Patriarch singly, would have the power to veto a proposed law or policy that is not set out in the constitution.

A president or prime minister or majority of parliamentarians would have the power to call a plebiscite to remove a king but if the plebiscite failed, the person(s) calling the plebiscite would be banned from all politics for life.

A government may not be thrown out simply for fact of a debate on whether it should be necessary to move for calling a plebiscite to remove a king.

A government or king found to have employed chicanery to circumvent the narrow principles set out in the preceding three paragraphs shall be removed by a citizen’s senate and the injured party restored and offender(s) prosecuted for national treason. In circumstance of a king’s removal, this paragraph will be examined by extraordinary meeting of a senate and, if necessary, acted upon prior to nominating a new king.

A king confirmed as removed by national plebiscite would see his family lose any right to succession and a new royal family established by election of a new king from candidates nominated by a senate of dignified citizens.

This ‘citizens senate’, made up of dignified persons by consensus of municipality, should meet once in two years in the public eye and open with a question: Do our community priests demonstrate our Orthodox belief “It is easier for a camel to pass through the eye of a needle than it is for a rich man to enter the kingdom of God?” If the answer is negative in 10% or more of the communities, the Patriarch shall be notified his priesthood is flaunting Rolex watches, driving high end automobiles, attending parties on yachts or the like. In this case of the Patriarch notified, if, after the following two years this citizens senate shall again shall find 10% of the priests are corrupt, the Patriarch shall be suspended from his ministerial position in government, with the king solely invested with the power to throw out an entire government, until in subsequent years the citizens senate discovers the church corruption has abated and the Patriarch is restored as minister.

National political parties would be illegal, rather political parties would be strictly limited to local municipalities and multinational corporations disallowed any influence in the political spectrum (no paid lobbyists.)

Municipalities should have the power to jail their own corrupt citizens and such visitors as may be complicit in corruption without appeal to a higher court; except the citizens senate shall find the prosecution itself was corrupt, in which case any parties found to be corrupt (police, judge, false witness, et cetera) shall serve the sentence unfairly laid upon the victim.

Police and judges may not be imposed upon the community that are not native to the community, except a community requests anti-corruption assistance from the citizens’ senate. The senate may, at its discretion, convene as a prosecution of last resort to jail national personalities (other than a sitting king or patriarch) exercising ignorance bringing the national reputation of Serbia into a state of disrepair with ill manners or impunity.

The citizens’ senate may, at its discretion, restrict (limit) the talent pool from which non-ministerial national government appointments are drawn; for instance ambassadors or any other position may be required to meet certain (to be determined by the senate) criteria.

Career corporate personalities, from local to national level, shall be banned from government altogether. In relation to this, national resources may not be owned by private parties (e.g. the electric grid) and crimes against the environment shall be construed to be crimes against the Serbian people.

“The most dangerous man to any government is the man who is able to think things out for himself, without regard to the prevailing superstitions and taboos. Almost inevitably he comes to the conclusion that the government he lives under is dishonest, insane, and intolerable” – H.L. Mencken

Certainly the Serbs should do better than the USA!

By Ronald the Monarchist: stipulating the people’s court jesters are immune to prosecution for their satirical follies.

“In any democracy, ethics, self restraint, tolerance & honesty will always take a second seat to narcissism, avarice, bigotry & persecution, if only because people who play by the rules in any democracy are at a disadvantage to those who easily subvert the rules to their own advantage” -Ronald’s Maxim

A former Sergeant of Operations and Intelligence for Special Forces, Ronald Thomas West is a retired investigator (living in exile) whose work focus had been anti-corruption. Ronald had lived over thirty years in close association with Blackfeet Indians (those who still speak their language), and is published in international law as a layman: The Right of Self- Determination of Peoples and It’s Application to Indigenous People in The USA or The Mueller-Wilson Report, co-authored with Dr Mark D Cole. Ronald has been adjunct professor of American Constitutional Law at Johannes Gutenberg University, Mainz, Germany (for English credit, summer semester 2008.) Ronald’s formal educational background (no degree) is social psychology. His therapeutic device is satire.

Read the article in English

“Rekao sam Ne”
Samoobmana i (sopstveni) poraz Aleksandra Vucica

“Nemoguće je izračunati moralnu štetu, ako mogu tako da se izrazim, koju je patološko laganje nanelo društvu. Ukoliko je čovek pokvario i prostituisao čistotu svog uma, da bi svoje profesionalno uverenje pripisao stvarima u koje ne veruje, onda je spreman i na svaki drugi zločin” – Tomas Pejn

Srpski Predsednik Vučić sastao se sa Trampom u Beloj kući odakle je izašao sa ‘malom pobedom’. Ili bar on tako misli. Ovom samozvanom, nadobudnom vladaru treba novi Vezir:

“Rekao sam ‘ne’ na najtežem mestu na svetu.

Sada zvanično mogu da kažem da sam to što sam rekao za priznanje rekao na najtežem mestu na svetu. U prostoriji u kojoj sam sedeo stajali su Pens, Kušner, Džonson, Grenel, O’Brajan, stotinu puta moćniji ljudi od mene. To je njima bio problem. Mene forma i stolice ne zanimaju” -Aleksandar Vučić

Dakle, mislim da Vučića treba da zanima vizuelna poruka ‘stolice’ koju je poslao širom sveta kada se njegovo “Ne” (zapravo) pretvorilo u ‘Da’ kroz sve ostale tačke sporazuma.

Ukratko, Vučić je igrao daleko iznad svoje lige i ‘nadigran’ je. Sada mora svuda da objašnjava šta je to potpisao.

Ono što je Trampov tim zlotvora savršeno znao kada je pozvao Vučića u Vašington je to da će Vučić apsolutno morati (što je stvar unutrašnje politike) da kaže „Ne“ na eksplicitno priznanje Kosova kao nezavisne države, koje mu je zabranjeno Ustavom Republike Srbije.

Nakon što su Amerikanci upravo to (priznanje Kosova kao nezavisne države) stavili u prvobitni nacrt, primenjena je taktika „štapa i šargarepe“; Vučić se izborio za izbacivanje ’Tačke 10’, odnosno eksplicitnog priznanja nezavisnosti Kosova, da bi mu odmah potom uručili dokument sa jedva prikrivenim priznanjem Kosova kao nezavisne države ili (to jest) dokument sa implicitnim priznanjem nezavisnosti Kosova u više tačaka. Tad je našem nepromišljenom vladaru Vučiću toliko laknulo što je Tačka 10 uklonjena, da je potpisao. Njegovi Veziri su ga izneverili.

No, hajde da sve ovo malo bolje sagledamo.

Implementacija sporazuma o zajedničkoj infrastrukturi (autoput, železnica, itd.) sa političkim entitetom Kosovom, koje trenutno ima vlast i traži svoju nezavisnost, jednaka je implicitnom priznanju nezavisnog Kosova; pravna poenta je u tome što ovaj akt daje legitimitet političkoj sili koja krši srpski ustav, a ipak stavlja Srbiju pod nadležnost međunarodnog prava. Mnogo toga što sledi potpada pod isti princip gde se ne može obavljati bilo kakav „de jure“ posao sa nekim entitetom, a naknadno tvrditi da taj isti entitet nema nikakvu pravnu nadležnost („princip reciprociteta“ međunarodnog prava).

Udruženo upravljanje ‘zajedničkim prelazom’ Merdare će se tumačiti (u budućnosti) kao snažan pokazatelj da Srbija priznaje Merdare kao međunarodni granični prelaz po principu izloženom u prethodnom pasusu (reciprocitet), zbog proste činjenice da administracija na kosovskoj strani
sebe smatra nezavisnom državom.

Pristupanje Srbije i Kosova „Mini-šengenskoj zoni“ je otvoreno de facto priznanje Kosova kao nezavisne države. U slučaju da Srbija NE priznaje nezavisnost Kosova, Kosovo bi moglo ući u „Mini Šengen“ samo kao deo Srbije, pri čemu bi se Mini Šengen sastojao isključivo od Albanije, Makedonije i Srbije. Mini Šengen je osmišljen kao trgovinska asocijacija nezavisnih država. Pristajanje Srbije da potpiše pristupanje Mini Šengenu kao ravnopravni subjekat sa Kosovom je praktično priznanje nezavisnosti dato Kosovu.

Prihvatanje da američko Ministarstvo energetike izradi planove za „deljenje“ jezera Gazivoda je snažno implicitno priznanje nezavisnosti Kosova, jer zapravo jedna nacionalna država ne ‘deli’ svoju vodu ravnopravno sa nekom teritorijom, osim u slučaju kada je ta teritorija jedna nezavisna država. Da je Srbija suverena nad Kosovom, ne bi „delila“ već „dodeljivala“ vodu toj pokrajini.

Pristajanje da se uzdrže od bilo kakve aktivnosti kojom traže od drugih naroda da ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu govori samo za sebe.

Ostale tačke:

Diverzifikacija snabdevanja energijom, na primer, ostavlja mogućnost oduzimanja koncesija od korporacija koje kontroliše država poput Gazproma i davanje krajnje nekontrolisanim i nemilosrdnim, odmetnutim od zakona, zapadnim korporacijama poput Chevrona (ova tačka je sročena neodređeno i može se uopšteno tumačiti).

Saglasnost sa „Stalnim prisustvom američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj u Beogradu, Srbija“ omogućava dve stvari, od kojih nijedna nije dobra za Srbiju. 1) To će korporacijama američkih oligarha pružiti uvid iznutra o privatizaciji onoga što je ostalo od srpske državne imovine i 2) daće Centralnoj Obaveštajnoj Agenciji paralelni trag da prodre u svaki aspekt srpske privrede; ukazujući na Američku međunarodnu razvojnu finansijsku korporaciju koja je podružnica USAID-a pod okriljem američke vlade. USAID je u sprezi sa američkom politikom „revolucije u boji“ i čvrsto je utemeljen u istoriji CIA gde tajno „Odeljenje za operacije“ NE podržava američke demokratske principe (za šta se USAID javno izdaje), već zapravo podržava sticanje i kontrolu resursa i tržišta od strane velikih američkih korporacija.

Zahtev da Srbija ukloni 5G mrežu je način da SAD iskoristi Srbiju da Kini gurne prst u oko.

Pojačana kontrola avio putnika i razmena informacija sa prištinskim kriminalcima koji bi trebalo da su u ćeliji u Hagu, zajedno sa entitetom (američkim obaveštajnim službama) koji je stvorio Al Kaidu, nije ništa drugo do neslana kosmička šala. Sa kojim će se kriminalnim grupama te informacije deliti? Koliko će to ugroziti bezbednosne strukture Srbije?

Još jedna neslana šala je ideja da može biti iskrenog “međuverskog dijaloga” sa salafističkim i vehabijskim radikalima, koji se trenutno slobodno kreću po Kosovu i preobraćaju narod.

Pasus zvani: ‘Još jedna neslana šala’ se ponavlja: tiče se lociranja nestalih tela, da li je iko i pomislio da će ‘Priština’ da otkrije lokaciju i vrati u domovinu tela nestalih etničkih Srba sa izvađenim organima? Ko bi još u to poverovao? Drugi problem sa ‘pomirenjem’ je ideja da će Srbi koji su napustili domove biti dobrodošli nazad i da će im njihova imanja biti vraćena; ima već dve decenije otkad je UN postavio ovaj zahtev sa praktično nikakvim pomakom osim neprestanog zlostavljanja onih Srba koji (još uvek) nisu napustili Kosovo.

Zapadni model za legalizaciju homoseksualnosti praktično zahteva „gej propovedanje“ koje radikalizuje konzervativna društva u opoziciju. Srbija bi trebalo da pripazi sa omiljenom tačkom Ričarda Grenela; jedno je biti tolerantan, a drugo je baciti homoseksualnost u lice jedne kulture, što je običaj brojnih zapadnih društava. Srbija rizikuje nepotrebno otuđenje drugih nacija ovom tačkom sporazuma sačinjenom sa pištoljem prislonjenim Srbiji u leđa. I jedan šaljivi element: koja bi budala poverovala ijednog trenutka da će sve brojnije kosovsko salafijsko društvo učiniti sve osim da de facto homoseksualnost učini nezakonitim u stvarnoj društvenoj praksi?

Svakako loša reputacija Srbije koja trguje oružjem sa zastupnicima terorističkih organizacija ne može biti od koristi Hezbolahu (ili na bilo koji drugi način biti od koristi nekoj de facto zaraćenoj strani na Bliskom Istoku), ali ima nečeg veličanstveno licemernog u zahtevu SAD-a da Srbija zabrani Hezbolah, jer upravo su SAD stvorile Al-Kaidu (koja se raspala, a jedna njena frakcija je postala Islamska država), pri čemu SAD sada diktiraju koga označiti terorističkom organizacijom.

Konačno, srpska nagrada koja je stigla uz Vučićevu saglasnost da preseli ambasadu Srbije u Jerusalim uručena je u roku od jednog sata od njegovog potpisivanja; kada je Izrael priznao Kosovo kao nezavisnu, suverenu naciju, i time je poniženje bilo potpuno.

*

Ekonomska normalizacija

Srbija (Beograd) i Kosovo (Priština) su saglasni da načine korak napred u ekonomskoj normalizaciji prihvatajući sledeće:

Obe strane će primeniti sporazum o autoputu Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020.

Obe strane će primeniti sporazum o pruzi Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020.
○ Uz to, obe strane se obavezuju na zajedničku studiju o izvodljivosti rešenja za povezivanje železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranskom moru.

Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) će sarađivati sa američkom Finansijskom korporacijom za međunarodni razvoj (U.S. International Developement Finance Corporation) i EKSIM (Uvozno-izvoznom) bankom SAD na memorandumima o saglasnosti radi ostvarivanja sledećeg:
○ Autoput mira
○ Železnička veza između Prištine i Merdara
○ Železnička veza između Niša i Prištine
○ Obezbeđivanje sredstava za finansiranje zajmova potrebnih za mala i srednja preduzeća
○ Dodatni bilateralni projekti
○ Stalno prisustvo američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj u Beogradu, Srbija.

Obe strane će otvoriti i održavati funkcionalnim zajednički prelaz Merdare.

Obe strane će pristupiti “mini-Šengen zoni”, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija najavile u oktobru 2019. godine i u potpunosti iskoristiti njene prednosti.

Obe strane će uzajamno priznavati diplome i profesionalne sertifikate.

Obe strane će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim institucijama američke vlade na izradi studije izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode/Ujmani, kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom.

Obe strane će diverzifikovati svoje snabdevanje energijom.

Obe strane će u svojoj komunikacionoj mreži zabraniti upotrebu 5G opreme koja je nabavljena od nepouzdanih dobavljača. Tamo gde takva oprema već postoji, obe strane se obavezuju na njeno blagovremeno uklanjanje i na druge potrebne korake.

Obe strane će pojačati kontrolu putnika u avio saobraćaju, razmenu informacija međusobno kao i u okviru šire saradnje sa SAD na Balkanu, i posvetiti se unapređenju tehnologije u borbi protiv nezakonitih aktivnosti, primenom skrining i informacionih sistema obezbeđenih od strane SAD, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP.

Obe strane se obavezuju da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnavljanje međuverskog dijaloga, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i nastavak restitucije jevrejske imovine žrtava holokausta bez naslednika.

Obe strane se obavezuju da će ubrzati napore na lociranju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba. Obe strane se obavezuju da će ustanoviti i primeniti dugoročna, trajna rešenja za izbeglice i interno raseljene. Obe strane se obavezuju da će u okviru svojih ministarstava imenovati osobu koja će predvoditi te napore i biti zadužena za koordinaciju Beograda i Prištine, i da će dostavljati ažurirane informacije na godišnjem nivou o broju rešenih i nerešenih slučajeva.

Obe strane će raditi na tome i podsticati da u 69 zemalja u kojima je homoseksualnost nezakonita dođe do njene dekriminalizacije.

Obe strane se obavezuju da će Hezbolah u njegovoj celini označiti kao terorističku organizaciju i da će u potpunosti sprovesti mere za ograničavanje poslovanja i finansijskih aktivnosti Hezbolaha unutar svoje nadležnosti.

Kosovo (Priština) je saglasna sa primenom jednogodišnjeg moratorijuma na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) je saglasna sa jednogodišnjim moratorijumom na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu. Obe saglasnosti o prestanku aktivnosti stupaju na snagu odmah.

Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.

Predsednik Aleksandar Vučić
4. septembra 2020.

 

[1] https://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=2020&mm=09&dd=10&nav_id=109215

[2] https://www.constituteproject.org/constitution/Serbia_2006.pdf

[3] https://scholarship.law.cornell.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1509&context=cilj

[4] https://en.wikipedia.org/wiki/Gazprom

[5] https://www.donzigerlaw.com/press-releases/2018/3/13/chevron-selling-major-oil-assets-in-canada-while-trying-to-escape-95b-pollution-debt-owed-to-rainforest-villagers

[6] http://colorrevolutionsandgeopolitics.blogspot.com/2011/04/from-archives-philip-agee-terrorism-and.html

[7] https://wikispooks.com/wiki/Document:Privatization_for_Dummies_%E2%80%93_The_Nuts_%26_Bolts_of_The_World%27s_Biggest_Scam

[8] https://en.wikipedia.org/wiki/International_propagation_of_Salafism_and_Wahhabism_by_region#Kosovo

[9] https://balkaninsight.com/2015/09/04/kosovo-organ-trafficking-how-the-claims-were-exposed-09-04-2015-1/

[10] https://www.youtube.com/watch?v=66pG9r7q8G8

[11] https://www.pinknews.co.uk/2020/09/07/richard-grenell-white-house-press-decriminalise-homosexuality-sham-serbia-kosovo/

[12] http://armswatch.com/us-task-force-smoking-gun-smuggles-weapons-to-syria-serbia-files-part-2/

[13] http://www.theinsider.org/news/article.asp?id=0228

[14] https://www.haaretz.com/israel-news/serbia-to-move-embassy-to-jerusalem-normalize-relations-with-israel-trump-says-1.9129600

*

Serbia/Srbija

*

© 2021 Ronald Tomas Vest (Ronald Thomas West)

 

Bivši narednik za operativne i obaveštajne poslove specijalnih snaga, Ronald Tomas Vest penzionisani je istražitelj (živi u egzilu), čiji je rad bio fokusiran na korupciju. Ronald je živeo više od trideset godina u bliskoj saradnji sa Indijancima Blekfit (onima koji još uvek govore njihov jezik), a u međunarodnom pravu objavljen je kao laik: Pravo samoopredeljenja naroda i njegova primena na starosedelačke narode u SAD ili Miler-Vilsonova reportaža, u koautorstvu sa dr Markom D. Kolom. Ronald je bio vanredni profesor američkog ustavnog prava na Univerzitetu Johan Gutenberg, Majnc, Nemačka (na engleskom jeziku, letnji semestar 2008.). Ronaldovo formalno obrazovanje (bez diplome) je socijalna psihologija. Njegovo terapeutsko sredstvo je satira.

%d bloggers like this: